27.09.2019.
Обележено 103 године од повлачења српске војске на Крф
Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио начелник Кабинета министра одбране бригадни генерал Синиша Кресовић, положила је венац код Маузолеја на острву Видо, у оквиру обележавања 103 године од повлачења српске војске на грчко острво Крф.
Комеморативне манифестације у Републици Грчкој одржавају се у знак сећања и пијетета на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске војске.
Државну церемонију код Маузолеја предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, а комеморативним свечаностима присуствовали су и српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, представници Владе Републике Србије, амбасаде Србије у Републици Грчкој и генералног конзулата Србије у Солуну, као и званичници Републике Грчке и представници српских и грчких удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венци су положени и код спомен-обележја „Морнарички крст“, а венац Владе Републике Србије положен је и у „Плаву гробницу“.
Делегација Министарства одбране и Војске Србије положила је венце и код споменика Дринској дивизији, код споменика Јанису Јанулису и код спомен-плоче у Гувији - месту искрцавања српске војске на Крф.
После неуспелог покушаја да се српска војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева у најтежим временским условима и беспућу, српска војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Међу последњима на Крф је стигао и начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић, у априлу 1916. године.
Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Реч је о раздобљу великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.
