26.10.2017.
Књиге о Ратничком дому, аутентични документарци и концепт цивилне одбране
Четврти дан мећународног Сајма књига на штанду Министарства одбране и Медија центра „Одбрана“ обележиле су промоције две књиге о Дому Војске Србије које су чекале 12 година на објављивање.
Говорећи о фотомонографији „Ратнички дом“, аутора Вељка Ђурића и Николе Марића, која кроз фотографију обрађује 85 година историје овог здања на Тргу републике, данас познатог као Дом Војске Србије, уредница књиге Мирјана Сандић је подсетила да је српска култура, у свим деценијама његовог постојања, ту нашла још једно уточиште.
„Идеја је била да се направи један дом који ће бити на корист свима, а посебно ветеранима и њиховим породицама, како онима који би из унутрашњости дошли у Београд, тако и њиховој деци која би дошла на школовање. Дом је, према почетној замисли, био посебно намењен оним занемоћалим ратницима о којима није имао више ко да брине“, рекао је Никола Марић, један од двојице аутора ове књиге који је укратко представио историју тог здања.
Други аутор, Вељко Ђурић, нагласио је да у раду на књизи није текст био проблем, већ шта одабрати од више од 600 фотографија: „Листајући књигу, видећете историју овог града. Мислим да књига има значај и на једном ширем плану, јер већина наших знаменитих грађевина још нема овакво дело.“
Историчар Миле Бјелајац, рецензент друге представљене књиге, тематске библиографије радова објављиваних у часопису „Ратник“, изванредног гласила које је изграђивало српску војну мисао, подсетио је на време кад је овај лист био покренут, 1879. Године, нагласивши да су издања попут, најпре „Војина“ а потом „Ратника“, учинила српску војску врло модерном.
Аутор те библиографије, др Милоје Пршић, објаснио је зашто се упустио у тај обиман посао: „Ратник је часопис са садржајем бисерног израза, националног речника, у коме су објављивани радови из 78 земаља света, а међу ауторима нашли су се генерали и академици. Довољно је поменути једног Станоја Станојевића који је у њему објавио много радова. Лист је стално пратио развој родова, наоружања, ратове у свету. Самим тим, он мора бити незаобилазно штиво за историју ратовања.“
Причу о жртви седморице италијанских младића, баштиника Гарибалдијевих идеја и схватања слободе, који су заједно са Србима који су се упутили у своју домовину да се прикључе њеној одбрани, стигли до Грчке и потом у Србију где су 20. августа њих петорица погинула на Дрини, у бици за Цер, екранизовао је редитељ Никола Лоренцин.
Документарац Војнофилмског центра „Застава филм“ је, заједно са филмом о Церској бици, тематски потпуно заокружено, приказан данас на Сајму књига.
О цивилној одбрани, теми која последњих месеци привлачи велику пажњу јавности, вечерас су на штанду Министарства одбране и МЦ „Одбрана“, у оквиру трибине под називом „Цивилна одбрана - од закона до уџбеника“, говорили начелник Управе за обавезе одбране пуковник Драган Котарлић, некадашњи шеф Цивилне одбране и заштите, пуковник у пензији Миодраг Савић, представник Организације резервних војних старешина, професор др Ристо Прентовић и координатор Програма за деловање у несрећама Црвеног крста Ђула Лошонц.
Прочитајте: Хроника Сајма књига, 4. дан
