15.02.2017.
Свечани пријем поводом Дана државности
Поводом Дана државности Србије, председник Републике Томислав Николић, вечерас је приредио свечани пријем којем су присуствовали представници законодавне, извршне и судске власти, председник Републике Српске Милорад Додик, представници дипломатског кора, Министарства одбране и Војске Србије, свештенства, као и личности из културног и јавног живота.
У свом обраћању, председник Републике је истакао да Србија и данас живи своја вишевековна искушења и страдања и пролази кроз њих са више или мање успеха, вођена особинама које симболизују Карађорђе и Милош.
– Увек јој је, да би опстала и претекла, да би побеђивала, била потребна Обреновићева мудрост и Петровићева храброст. До дана данашњег, а са нашом генерацијом се то неће завршити. Такав је наш усуд, наша слободарска нарав, наш карактер, који тежи правди и брани основна права човекова – рекао је Николић и додао да као пример може да послужи Сретењски устав који данас славимо, документ исписан пре два века, а данас читан и разумљив као носилац идеја на којима почива већина устава модерних држава, али и као пример неких принципа на којима почива Европска унија.
Говорећи о Сретењском уставу из 1835. године, председник Николић је истакао и да је донео велики искорак за своје доба, па је изазвао реакције и оспоравања силних држава, невољних да прихвате вредности које је први дефинисао управо Устав тада вазалне кнежевине Србије, а које су данас цивилизацијске тековине.
– Аустрија, Турска, и Русија, као да су се надгорњавале која ће га оспорити тежим речима. За њих је био утопијски, превратнички, чак антихришћански, опасан у својим либералним ставовима. У суштини, иза оспоравања се крио страх од слободарских идеја, уставних ограничења владара, заштите људских права и слобода – дакле главних темељних вредности које данас живимо, рекао је председник.
Он је поручио да смо Првим устанком у ком су наши преци показали обилићевско јунаштво, отпочели обнављање српске државе, а Сретењским уставом дали огроман значај данашњем разумевању улоге демократских установа.
– Немамо права да се одрекнемо давно наслеђених вредности. На нама је да их бранимо и одбранимо, све учећи и од мудрог књаза Милоша како да се у историјским околностима поставимо, како да сачувамо себе у сталним искушењима и како да градимо хумано друштво, успешну Србију поштовану у међународној заједници – рекао је Томислав Николић и додао да му је данас понос и част да се осврне не само на победничку прошлост од времена оснивања модерне српске државе, већ и на садашњост која обећава просперитетну будућност.
– У протеклих пет година уздигли смо институције система, усправили посрнулу привреду и индустрију, захуктали инфраструктурне пројекте, отпочели процесе оживљавања села и пољопривреде, отпочели реформе у највиталнијим областима од здравства и школства до науке и културе – истакао је председник Републике Србије и подвукао да су резултати видљиви - од смањења незапослености, кранова и грађевинаца на сваком кораку, до видљивог уважавања Србије у међународној заједници – од политичких структура до академске, научне, уметничке, спортске заједнице.
Додао је и да је за потезе и резове, и „непопуларне мере“, требало Обилићеве храбрости и Милошеве мудрости.
– Не мањка нам ни једно ни друго, јер је одговорност пред Србијом и њеном будућношћу већа од свих нас појединачно, и нема узмицања и повлачења, чак и када сви ветрови хоће да вас повију и сломе, чак и када преговарате са Приштином чији самопроглашени властодршци, мимо сваке људске правде и међународног права, мимо истине, краду и сакате вашу кућу, трећину суверене државе Србије – рекао је председник и потврдио да је Србија чак и тада спремна на разговор: Не на уцене, спремни смо на договор – не на готова решења, спремни смо на суштинску аутономију у оквиру Србије, никад на независну државу Косово!
Он је потврдио да нема узмицања и повлачења пред формирањем Заједнице српских општина која је договорена, потписана пред међународним званичницима, већ да има само нечасног иступања приштинских властодржаца, прећуткивања међународне заједнице која би требало да буде гарант спровођења договореног и којој је Србија веровала.
– Нема узмицања ни на нашем путу ка Европској унији чије смо основне принципе препознали у читању Сретењског устава. Спремни смо, још само да и Европска унија препозна наше принципе и поштује међународно право, потврдио је Николић и додао да нема узмицања ни од наше прошлости из које смо научили да си богат онолико колико имаш пријатеља, и да зато неуморно унапређујемо своје односе са Кином, Русијом, државама Северне и Латинске Америке, афричким и арапским земљама, са свима који деле наше системе вредности.
Говорећи о начину на који обавља свој посао, председник је рекао да поносно представља своју земљу и брани њене интересе свуда и увек са једнаком одговорношћу, не само пред својим прецима и потомцима, већ пред свим грађанима, и онима који су мислили да му не треба указати поверење.
– Поверење ми је дало снагу да уздигнуте главе разговарам са председницима и званичницима других држава, да тражим инвестиције и улагања, договарам дипломатске и економске односе, размене младих и сарадњу у науци и култури, речју – да отварам врата нашој Влади која је потом изванредно реализовала програме – рекао је Томислав Николић, и, истичући да су Карађорђе и Милош пре два века учинили много гледајући у далека поколења, потврдио своју приврженост истом путу, да би, на крају, грађанима Србије, пожелео да им ово и свако будуће Сретење буде срећније и успешније од претходног.
Поводом 15. фебруара, Дана државности, председник је одликовао 84 личности и институција, као и припаднике Министарства одбране и Војске Србије.
Орден Карађорђеве звезде првог степена добили су Олимпијски и Параолимпијски комитет Србије и Галерија наивне уметности у Ковачици.
Добитник Ордена Карађорђеве звезде другог степена је Немања Радуловић, а Орден Карађорђеве звезде трећег степена добили су атлетичарка Ивана Шпановић, тенисерке Ана Ивановић и Јелена Јанковић, бивша селекторка женске кошаркашке репрезентације Марина Маљковић.
Сретењским орденом првог степена одликовани су Српска академија наука и уметности, Матица српска и Сомборска препарандија (Педагошки факултет у Сомбору), док су добитници Сретењског ордена другог степена Црвени крст Србије, град Жозије у Француској, Педагошки музеј у Београду, Архив Војводине, Задужбина Илије Милосављевића Коларца и ОШ "Браћа Аксић" из Липљана.
Златну медаљу за храброст "Милош Обилић" добили су Ренато Грбић, пуковник Патрик - Стефан Барио и пуковник Жак Огар, док је ово признање постхумно додељено припаднику Министарства унутрашњих послова Ненаду Стојадиновићу.
Поводом Дана државности, одликовани су припадници Министарства одбране и Војске Србије, Орденом белог орла са мачевима, с три Ордена заслуга за одбрану и безбедност првог степена, две златне и 18 сребрних медаље за заслуге, и шест златних и 27 сребрних медаља за ревносну службу. Припадницима Министарства одбране и Војске Србије одликовања ће бити уручена на Дан Војске Србије, 23. априла.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.
Истог дана 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
