23.11.2016.
Пројекција серијала Кајмакчалан - капија слободе
У великој сали Дома Војске данас је, у организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, Медија центра Одбрана и Радио Телевизије Србије уприличена пројекција серијала под називом Кајмакчалан - капија слободе, који је екипа Образовно-научног програма РТС снимила пролазећи путевима битака од врха Кајмакчалана до Битоља.
Тим који чине аутор серијала Милица Бајић Ђого, сниматељ хаџи Владан Мијаиловић, тон мајстор Ненад Мишић, уз монтажере Тихомира Дукића и Горана Мијића, у режији Јелисавете Јанић и ауторке, успели су да на изузетно тешком терену први пут сниме досад незабележена историјска места где се одвијала битка чија се стогодишњица обележава ове јесени.
У уводној речи уочи свечане пројекције, председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Љубомир Марковић, захваљујући ауторској екипи „због изузетног остварења“, подсетио је присутне да се 1916. године одвијала борба између добра и зла у којој су учествовали наши хероји, светионици Србије.– Они су калили и ковали оружје које се зове морал и дали светао пример како се воли отаџбина свим нашим генерацијама које имају ту срећу да су потомци такве генерације родољуба, рекао је Марковић.
Директор Института за савремену историју др Момчило Павловић говорио је о значају и историјским околностима које су претходиле Бици на Кајмакчалану, за коју је установио да је трајна основа српског колективног памћења.Ауторка серијала Милица Бајић Ђого, којој је, уз остале заслужне појединце за евоцирање српске херојске епопеје 1916. године, председник Савеза уручио поклон плакету, истакла је да је пројекат реализован са оскудним средствима, али са много жеље и вере.
– Било је и препрека за које смо мислили да су непремостиве, али смо ишли даље и улагали много љубави, знања и искуства – рекла је ауторка и додала да је серијал рађен с поштовањем према свим херојима који су остали заувек „тамо далеко на Кајмакчалану“.Прва етапа у пробоју Солунског фронта и у коначној победи савезника у Великом рату везује се за Кајмакчалан. Врховна команда српске војске знала је да без освајања тог врха на висини од 2525 м. не може бити ни коначне победе.Због тога се ова битка убраја у највеће у целокупној српској историји, а у војним аналима остала је описана као изузетан ратнички подвиг.
Искусни војни стручњаци, и савезнички и непријатељски, сматрали су овај врх неосвојивим. Тешке рововске борбе за освајање ове планинске тврђаве трајале су даноноћно целе друге половине септембра 1916. године. Најзад, у силовитом јуришу Дринска дивизија је, уз велике губитке, освојила Кајмакчалан. Жртве су и на једној и на другој стани биле огромне. Многи су остали заувек ту на прагу отаџбине.
Снимљени материјал сведочи да су око самог врха и данас видљиви остаци ровова и митраљеских гнезда. Ни после стотину година природа није успела да избрише трагове одсудне битке. Екипа је имали срећу да сними унутрашњост утврђења и пронађе остатке немачке и француске муниције коју је користила српска војска.Падине Кајмакчалана и планине Ниџе посејане су гробовима српских војника. Готово да нема цркве, црквишта где нема српског гробља. Али, гробља су и дубоко у шумама, као и појединачни гробови, или по неколико у групама. Екипа је наишла на једно такво гробље, где су још видљиви натписи на сачуваним надгробним споменицима. Са тимом РТС ишао је и директни потомак ратника са Кајмакчалана, који је уједно и потомак Милунке Савић. Његова сведочанства такође, трајно се забележена у овом серијалу.
Посебан део серијала посвећен је и капели на самом врху поред којег је звоник са Пупиновим звоном, а испод саме коте 2525 је костурница у којој данас почивају дивови Кајмакчалана.
