08.11.2016.
Изложба о бомбардовању београдског Универзитета у Великом рату
Да варварство рата подразумева и уништење културних споменика и образовних центара, одавно је познато. Изложба о бомбардовању зграде Капетан Мишиног здања која је била и остала централно здање београдске Велике Школе, затим Лицеја и на крају Универзитета, која је данас отворена у Малој галерији Дома Војске Србије показује управо један такав, мање познат, детаљ из историје Првог светског рата. Истичући да је ово још један у низу догађаја којима Медија центар „Одбрана“ обележава стогодишњицу Великог рата, потпуковник Зоран Крупеж, заменик директора Медија центра, нагласио је да је тешко и навести све уништено током тог доба великог страдања.- Утолико је значај ових фотографија, од којих свака говори хиљаду речи, већи, као и целе поставке која на једном месту, показује страдање Универзитета, рекао је потпуковиник Крупеж на отварању.
Директор Педагошког музеја Божидар Зејак појаснио је да је изложба трећи пут пред публиком. Он је додао и да је за српску духовност, рушење и страдање већ одавно традиција, о чему сведочи паљење моштију Светог Саве на Врачару, и остаци Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.Бранислава Јордановић из Педагошког музеја, ауторка изложбе, истакла је значај др Ђорђа Станојевића, оновременог ректора Универзитета, кога сматрамо и зачетником уметничке фотографије у Србији. Он је забележио да је Капетан Мишино здање, тј. Универзитет, као једна од највиших зграда у тадашњем Београду, бомбардован већ прве ноћи рата и да је био редовна мета. Фотографије које је снимио послао је у Париз, где их је најпре објавио лист „Либерасион“, а потом су, уз помоћ тадашњег директора Директората за образовање, Лисјена Понекареа, брата познатог политичара, објављене и у посебној књизи, 1915. године.
Владимир Бумбаширевић, ректор Београдског Универзитета, подсетио је да ниједна земља учесница тог ратног сукоба није тако скупо платила своју слободу као Србија. „Зато је ово право време да и Београд види ову изложбу“, рекао је Бумбаширевић.Изложба која се може видети у Дому Војске до 26. новембра, реализована је у сарадњи са Педагошким музејом, најзаслужнијим за истраживање чији је резултат и овај културни догађај, али и Хемијским факултетом који је из своје историјске збирке издвојио и позајмио старе лабораторијске артефакте како би изложба била потпунија.
