18.10.2016.
Научна конференција о добровољцима у Великом рату
У склопу обележавања стогодишњице Великог рата, у Дому Војске Србије отворена је тродневна Међународна научна конференција „Добровољци у Великом рату 1914 – 1918.“ коју су организовали Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране, Историјски институт из Београда и Матица српска из Новог Сада.Скуп, који је под једним кровом окупио више од 30 војних и цивилних историчара из Србије и иностранства, отворио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. Он је истакао значај научних конференција на којима се хладне главе, уз уважавање историјских чињеница, резултати истраживања, па и опречни ставови научника из различитих земаља разреше, или бар осветле нека спорна питања и мање познати догађаји из често оптерећујућег наслеђа.
- Сигурно је да добровољци као феномен Првог светског рата нису довољно истраживани, иако се ради о неколико стотина хиљада људи који су учествовали у рату с обе стране фронта. Добровољачки покрет је био један од најзначајнијих извора попуне српске војске борцима који нису били грађани Србије и који су, вођени различитим верским, идеолошким, патриотским и другим мотивима, ступали у редове војске која се на Солунском фронту борила за слободу, рекао је генерал Диковић.Начелник Генералштаба је истакао да колико је добровољаштво било распрострањено, нарочито међу Србима у Босни и Херцеговини, али и у другим деловима Аустроугарске насељеним српским живљем, сведочи и податак да је новостворена Краљевина СХС после рата издала више од 40 хиљада уверења о добровољном учешћу у Првом светском рату лицима која су се борила у редовима српске и црногорске војске.
Учесницима Конференције обратили су се и представници организатора: др Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања, др Срђан Рудић, директор Историјског института из Београда и проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. Према њиховим речима, циљ Конференције је да, на основу најновијих истраживања, осветли мање познате догађаје из области добровољачког покрета у Првом светском рату, како на страни Антанте, тако и Централних сила, те њихов статус након рата. Тематски су заступљени српски, италијански, чехословачки и пољски добровољачки покрет, добровољци различитих националности у руској Царској армији, као и аустријски, немачки, мађарски и бугарски добровољци и култура сећања на њих.
