Припреме српских понтонирацa
На Дунаву надомак Сурдука, 86 изабраних пoнтонираца који чине тим Војске Србије свакодневно тренира како би на предстојећим Међународним армијским играма у Руској Федерацији што достојанственије репрезентовали и државу, и војску, и јединицу.
Екипу чине понтонирици свих специјалности Првог, уз део из Другог понто-нирског батаљона Речне флотиле, из шабачке касарне „Церски јунаци” и новосадске „Александар Берић”, и изабрани рониоци 93. ронилачке чете. У оквиру 23 такмичарске дисциплине игара, од 30. јула до 13. августа, они ће први пут учествовати у дисципли-ни под називом „Отворена вода”, која се одржава у месту Муром, на реци Окa.– Такмичење је изузетно захтевно. Чини га више повезаних штафетних активности на обали и реци, уз ангажовање инжињеријског одељења у улози извиђачке патроле, употребе тешког дозера, амфибијских транспортера. Следи формирање одељенске скеле од три, која нараста на водну од девет и четну од 18 чланака. Све треба обавити стручно, професионално, уз поштовање постојећих правилских одредаба, нарочито мера безбедности и у што краћем времену. Све се бодује – појашњава прекаљени понтонирац мајор Бранко Поповић, командир понтонирске чете.
Постати члан екипе српских понтонираца није било ни једноставно, ни лако. Изабрани су они најоспособљенији, најнапреднији, најуспешнији и најодважнији. Поред „прве поставе”, екипу чини и одређен број резервних такмичара, техничког и осталог помоћног особља, које ће опслуживати такмичарски део.
Иако термометарска скала ових дана премашује тридесети Целзијусов подељак, а спарина и висока влажност додатно отежавају и сам боравак уз воду, понтонирци временске неприлике готово и не примећују. Бришу тек зној са лица и не жале се. Са крајњом прецизношћу, придржавајући се прописаних мера сигурности, увежбавају захтевне радње у састављању и растављању понтонских скела, укрцају и искрцају технике, пловидби. Понавља се и увежбава радња по радња, корак по корак. За сада без штоперице, а и то ће ускоро доћи на ред.
За то време посаде три амфибијска транспортера раде синхронизовано, попут врхунских такмичара у синхроном пливању. Покрет, припрема рампи, утовар возила, улазак у воду, пловљење, излазак из воде и истовар. Па, све испочетка.
– Наши понтонирци су веома добри професионалци. Ипак, такмичење је такмичење. Ништа не сме да се препусти случају. Једноставно, морамо радити као најсложенији сатни механизам. Једино ћемо на тај начин достојно репрезентовати и државу, и војску, и нашу јединицу. То нам је циљ – каже командант Првог понтонирског батаљона потпуковник Синиша Маринковић, руководилац такмичарске екипе, додајући како су поред стручних, у плану и психолошке припреме, те да се свакодневно анализирају остварени резултати, уочавају и отклањају слабости, разрађује и договара такмичарска тактика.
Тако сваки дан, све до 8. јула, јер већ двадесет првог наши такмичари крећу на пут. А, на пут до далеке Русије, Морома и Оке српски понтонирци, поред неоспорног знања, стручности, искуства, понеће засигурно и много такмичарског духа, воље и жеље за успехом.
– Сигурни смо да ћемо достићи ниво оспособљености који нам, на овом великом и значајном међународном такмичењу, обезбеђује учешће раме уз раме са понтонирцима руске и кинеске војске, на пример, те да ћемо у правом светлу и на достојан начин репрезентовати Србију и Војску Србије – уверавају српски понтонирци који, и поред учешћа такмичара припадника далеко већих и бројнијих светских војних сила, потајно прижељкују барем једну од медаља.
ГРАД НА РЕЦИ
Муром, град у Владимирској области са око 120.000 становника, смештен је дуж леве обале реке Оке, удаљен од Москве око триста километара. У 9. веку означавао је најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.
Река Ока, десна притока реке Волге, дуга је око 1.500, а у свом најширем делу широка два и по километра. Тече кроз седам области Централног федералног округа – Орловску, Тулску, Калушку, Московску, Рјазањску, Владимирску и Нижњеновгородску.
ТАКМИЧАРСКА ТЕХНИКА
– Овде тренирамо на нашој понтонирској техници, понтонском парку ПМП М71 и амфибијским транспортерима ПТС, који броје добрано старосних година. На самом такмичењу преузимамо понтонску технику руских оружаних снага, понтонске паркове ПМП 2005, сличне нашој, али далеко савременије и напредније. Када је у питању руковање и не разликује се превише од наше технике, па то неће представљати непремостиву потешкоћу за наше такмичаре. Ипак, у Русији ћемо, пре самог такмичења, имати довољно времена и услова да се радимо и увежбавамо и са том техником – каже потпуковник Маринковић.
Будимир М. ПОПАДИЋ
За то време посаде три амфибијска транспортера раде синхронизовано, попут врхунских такмичара у синхроном пливању. Покрет, припрема рампи, утовар возила, улазак у воду, пловљење, излазак из воде и истовар. Па, све испочетка.– Наши понтонирци су веома добри професионалци. Ипак, такмичење је такмичење. Ништа не сме да се препусти случају. Једноставно, морамо радити као најсложенији сатни механизам. Једино ћемо на тај начин достојно репрезентовати и државу, и војску, и нашу јединицу. То нам је циљ – каже командант Првог понтонирског батаљона потпуковник Синиша Маринковић, руководилац такмичарске екипе, додајући како су поред стручних, у плану и психолошке припреме, те да се свакодневно анализирају остварени резултати, уочавају и отклањају слабости, разрађује и договара такмичарска тактика.
Тако сваки дан, све до 8. јула, јер већ двадесет првог наши такмичари крећу на пут. А, на пут до далеке Русије, Морома и Оке српски понтонирци, поред неоспорног знања, стручности, искуства, понеће засигурно и много такмичарског духа, воље и жеље за успехом.
– Сигурни смо да ћемо достићи ниво оспособљености који нам, на овом великом и значајном међународном такмичењу, обезбеђује учешће раме уз раме са понтонирцима руске и кинеске војске, на пример, те да ћемо у правом светлу и на достојан начин репрезентовати Србију и Војску Србије – уверавају српски понтонирци који, и поред учешћа такмичара припадника далеко већих и бројнијих светских војних сила, потајно прижељкују барем једну од медаља.
ГРАД НА РЕЦИ
Муром, град у Владимирској области са око 120.000 становника, смештен је дуж леве обале реке Оке, удаљен од Москве око триста километара. У 9. веку означавао је најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.
Река Ока, десна притока реке Волге, дуга је око 1.500, а у свом најширем делу широка два и по километра. Тече кроз седам области Централног федералног округа – Орловску, Тулску, Калушку, Московску, Рјазањску, Владимирску и Нижњеновгородску.
ТАКМИЧАРСКА ТЕХНИКА
– Овде тренирамо на нашој понтонирској техници, понтонском парку ПМП М71 и амфибијским транспортерима ПТС, који броје добрано старосних година. На самом такмичењу преузимамо понтонску технику руских оружаних снага, понтонске паркове ПМП 2005, сличне нашој, али далеко савременије и напредније. Када је у питању руковање и не разликује се превише од наше технике, па то неће представљати непремостиву потешкоћу за наше такмичаре. Ипак, у Русији ћемо, пре самог такмичења, имати довољно времена и услова да се радимо и увежбавамо и са том техником – каже потпуковник Маринковић.
Будимир М. ПОПАДИЋ
