Мали ловац на велике проблеме
Поремећај рада срчаног ритма до сада се могао испитивати праћењем двадесетчетворочасовног мониторинга ЕКГ-а, такозваним „холтером” апаратом, који је током тог периода могао да снима и бележи евентуалне промене и стање у срчаном раду и ритму. Светске студије, међутим, показале су да некада чак ни такво праћење није довољно да се утврде одређени поремећаји, који се, мањом или већом учесталошћу, не региструју.
Како објашњава начелник Клинике за кардиологију Војномедицинске академије пуковник професор др сц. мед. Радомир Матуновић, посебан проблем настаје код пацијената с такозваним кризама свести, код којих је утврђено да нема неуролошких оштећења, а који се после тога упућују на испитивања кардиологу како би се пронашао узрок поменутих криза.– Те „кризе свести” су таквог нивоа да посредно или непосредно угрожавају живот пацијента. Врло чести разлози „кризе свести”, осим неуролошког, јесу срчаног порекла, и реч је о паузама у срчаном раду или неправилном убрзаном срчаном раду – наглашава пуковник Матуновић.
Он објашњава да су поменути „холтери” у тим случајевима врло често давали „лажно негативне” резултате, односно сигнализирали да нема кардиолошког обољења, а пацијенти су остајали без праве дијагнозе. Управо због тога развијена је метода регистровања срчаног ритма у току неколико месеци, па и до три године, а за коју је био неопходан и одређени ниво технолошког развоја у медицини.
– Реч је о малом уређају, названом „ривил линк”, који се ставља под кожу и све време региструје срчани рад, после чега се очитава и проверава да ли је ритам у том периоду био регуларан или не. Ако је, у међувремену, дошло до извесне „кризе свести”, на основу читања записа ми можемо да утврдимо да ли је тај догађај заиста везан за срчани рад – истиче др Радомир Матуновић, додајући да модела који је уграђен пацијенту на ВМА најновија верзија уређаја, чије су димензије знатно мање и који је лакши за уградњу.
Броји откуцаје три године, а стаје у кутију шибица
Према речима пуковника Матуновића, „линк” је не само велико технолошко достигнуће, већ се под кожу може специјалним шприцем ставити без хируршке процедуре. Такође додаје да је „памет” коју он садржи немогуће сместити у мањи формат.
– Повезан је с још једним паметним уређајем, односно за софтверску подршку, тако да ми у сваком тренутку можемо да имамо контакт са пацијентом. У случају да се јави „криза свести”, пацијент притисне тастер на том уређају и тада се евидентира чак и известан период пре активације. То значи да „линк” не само што бележи комплетан срчани ритам и до три године, који касније на компјутеру можемо да листамо део по део, он може да пошаље и сигнал и да нас фокусира на посебне тренутке и посебна стања у која улази пацијент – објашњава др Матуновић, указујући да је реч о врху медицинске технологије, који, заправо, потпуно расветљује ту сиву зону, до сада непознатих поремећаја у срчаном раду.
Начелник Клинике за кардиологију ВМА, такође, оцењује да такав уређај омогућује кардиолозима да сагледају оно што раније нису били у могућности, а, с друге стране, и да направе корелацију између клиничког догађања, евентуалних синкопа, „криза свести”, мучнине или било каквих других непријатности код пацијента.
– На овај начин постоји могућност да „уловимо” „кризу свести” и синкопу која је настала услед срчаног поремећаја, као и да „уловимо кризу” свести која није везана за срчани рад. Помоћу овог уређаја, ми смо у могућности да оне пацијенте који су до сада „пуштани низ воду” с „кризама свести” правовремено упутимо на право место – закључује пуковник Матуновић.
Први „линк” ослушкује срце припадника наше војске
Списак пацијената који су кандидати за примену нове методе броји већ десетак имена, а према речима др Радомира Матуновића, у последњим данима године за нама, 29. децембра, припаднику Војске Србије, оцу двоје деце, у тридесетим годинама, уграђен је први „линк” у овом делу Европе.
– Код пацијента имамо већ и прве вести са уређаја, јер је имао „кризу свести”, а ми смо тај снимак ЕКГ налаза већ обрадили. У складу с тим снимком и налазом, софтверски смо подесили параметре који ће нам већ у евентуалној следећој епизоди „кризе свести” највероватније дати прави одговор и могућност да пацијенту поставимо одговарајућу дијагнозу и утврдимо третман – објашњава начелник Клинике за кардиологију ВМА, додајући да се поменути пацијент с „кризама свести” непознатог узрока бори већ неколико година. Због тих напрасних криза, објашњава др Матуновић, пацијент је имао чак и физичка повређивања, а то стање било је веома непријатно и за његову породицу.
Када је реч о наставку примене процедуре, др Матуновић истиче да је уређај у евиденцији републичког регистра, а да ће већ у наредном уговору с Републичким фондом за здравствено осигурање та ставка бити укључена у процедуру, па ће осигураници РФЗО моћи да се адекватно испитују и лече.
– То значи да смо се ми отворили према систему, а сад је питање здравственог система наше земље да препозна значај и уважи то што желимо да понудимо – закључује др Радомир Матуновић, начелник Клинике за кардиологију ВМА.
Биљана МИЉИЋ
Снимио Жарко СКОКО
