Европске интеграције
Министарство одбране Републике Србије у оквиру процеса
европских интеграција
Процес преговарања - Преговори о приступању Републике Србије Европској унији званично су отворени на првој Међувладиној конференцији 21. јануара 2014. године. Министарство одбране Републике Србије је активно укључено у процес преговарања о приступању Републике Србије Европској унији кроз учешће припадника Министарства одбране и Војске Србије у преговарачким групама за 22 преговарачка поглавља.
Учешће представника Министарства одбране и Војске Србије у преговарачким групама огледа се у учешћу на састанцима преговарачких група и састанцима експланаторног и билатералног скрининга, вршењу аналитичког прегледа и оцене усклађености прописа Министарства одбране Републике Србије са правним тековинама Европске уније.
Од одржавања Прве међувладине конференције Р. Србије и ЕУ, у јануару 2014. године, до данас остварен је значајан напредак у постизању циља пуноправног чланства у ЕУ. Трећи ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) усвојен је 1. марта 2018. године. Као рок за усклађивање националног правног оквира са правним оквиром ЕУ одређен је крај 2021. године.
Министарство одбране Републике Србије је активно укључено у процес спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању, који је потписан 29. априла 2008. године а ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Предвиђено је да представници МО учествују у раду 3 од 7 Пододбора Одбора за стабилизацију и придруживање и то:
Учешће представника Министарства одбране и Војске Србије у преговарачким групама огледа се у учешћу на састанцима преговарачких група и састанцима експланаторног и билатералног скрининга, вршењу аналитичког прегледа и оцене усклађености прописа Министарства одбране Републике Србије са правним тековинама Европске уније.
Од одржавања Прве међувладине конференције Р. Србије и ЕУ, у јануару 2014. године, до данас остварен је значајан напредак у постизању циља пуноправног чланства у ЕУ. Трећи ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) усвојен је 1. марта 2018. године. Као рок за усклађивање националног правног оквира са правним оквиром ЕУ одређен је крај 2021. године.
Министарство одбране Републике Србије је активно укључено у процес спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању, који је потписан 29. априла 2008. године а ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Предвиђено је да представници МО учествују у раду 3 од 7 Пододбора Одбора за стабилизацију и придруживање и то:
- Пододбора за трговину, индустрију, царине и порезе,
- Пододбора за унутрашње тржиште и заштиту конкуренције, и
- Пододбора за правду, слободу и безбедност.
Министарство одбране Републике Србије и Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ (ЗБОП)
Активним укључењем Републике Србије у концепт Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ (енг. Common Security and Defence Policy) унапређује се спољнополитичка позиција државе, позитивно се утиче на положај у међународним организацијама и доприноси да Република Србија буде препозната као субјекат успостављања безбеднијег регионалног и глобалног окружења.
Ступањем на снагу Споразума о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података 1. августа 2012. године и Споразума између ЕУ и Републике Србије о успостављању оквира за учешће Р. Србије у операцијама ЕУ за управљање кризама, заједно са доношењем Закона о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, заокружен је правни оквир и омогућено је учешће у активностима у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ.
Од 2012. године представницима Министарства одбране и Војске Србије омогућено је да учествују на, састанцима Војног комитета ЕУ (отворене за НАТО чланице које нису чланице ЕУ и државе кандидате за чланство ЕУ) као и у војним операцијама за управљање кризама ЕУ.
Ангажовањем припадника Министарства одбране и Војске Србије у мултинационалним операцијама под мандатом ЕУ обезбеђује се веома повољан утицај на укупан процес европских интеграција Републике Србије. Представници Војске Србије су до сада били ангажовани у војној операцији поморских снага ЕУ „EUNAVFOR–ATALANTA“ и војној мисији успостављеној ради јачања државних институција „ЕУТМ–Сомалија“у Сомалији, војној операцији „EUFOR RCA“ и мисијама "EUMAM RCA" и „EUTM RCA” у Централноафричкој Републици, као и у мисији "EUTM MALI" успостављеној ради обучавања војних и безбедносних снага Малија.
Сарадња са Европском одбрамбеном агенцијом (European Defence Agency)
Министар одбране Републике Србије Небојша Родић и висока представица ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон закључили су 13. децембра 2013. године Административни уговор о сарадњи Министарства одбране Републике Србије са Европском одбрамбеном агенцијом.
Закључивањем наведеног споразума успостављен је оквир за сарадњу Министарства одбране Републике Србије и Европске одбрамбене агенције, односно омогућено потенцијално учешће Републике Србије у пројектима и програмима агенције. Укључивање Републике Србије у изабране програме и пројекте Европске одбрамбене агенције подразумева претходну сагласност држава чланица ЕУ.
Учешћем у различитим иницијативама и програмима Европске одбрамбене агенције Република Србија намерава да унапреди интероперабилност са државама чланицама ЕУ, побољша наменску индустрију и истраживачке потенцијале домаћих института, оствари технолошку модернизацију српских оружаних снага, а тиме доведе и до унапређења војних и одбрамбених способности.
Борбене групе ЕУ
Након анализе одбрамбених аспеката учешћа Министарства одбране и Војске Србије у Концепту борбених група ЕУ, Влада Републике Србије је 10. јула 2015. године усвојила Закључак о приступању Концепту борбених група ЕУ. Потписивањем Ноте о приступању од стране свих држава учесница (Бугарска, Румунија, Кипар, Украјина и Грчка), Р. Србија је у октобру 2017. године постала пуноправна чланица борбене групе EU HELBROC.
У периоду припрема за учешће у овој борбеној групи, у претходном периоду су вођени експертски разговори са државама учесницама у циљу дефинисања нивоа ангажовања припадника Војске Србије у борбеној групи HELBROC и усаглашавања свих неопходних докумената који претходе ангажовању.
Имајући у виду карактер операција за које се борбене групе ЕУ спремају, Р. Србија је за потребе ангажовања током прве половине 2020. године декларисала вод војне полиције, тим за цивилно-војну сарадњу, до 5 штабних официра и национални елемент подршке (НЕП).
У периоду припрема за учешће у овој борбеној групи, у претходном периоду су вођени експертски разговори са државама учесницама у циљу дефинисања нивоа ангажовања припадника Војске Србије у борбеној групи HELBROC и усаглашавања свих неопходних докумената који претходе ангажовању.
Имајући у виду карактер операција за које се борбене групе ЕУ спремају, Р. Србија је за потребе ангажовања током прве половине 2020. године декларисала вод војне полиције, тим за цивилно-војну сарадњу, до 5 штабних официра и национални елемент подршке (НЕП).
Приоритети сарадње
Приоритети сарадње Министарства одбране и Војске Србије са Европском унијом у наредном периоду су:
- наставак учешћа у преговарачким групама у оквиру процеса приступања ЕУ,
- наставак учешћа у операцијама и мисијама ЕУ за управљање кризама,
- учешће у пројектима и програмима Европске одбрамбене агенције,
- наставак ангажовања у оквиру борбених група ЕУ,
- даље унапређење административних капацитета за активнију сарадњу Републике Србије у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике и
- јачање сарадње са ЕУ кроз пројекте у области одбране.
