Радна и материјална обавеза

РАДНА ОБАВЕЗА

Људска права, а самим тим и слобода рада, су категорија међународног права, па у складу с тим Устав Републике Србије прописује да се јемче и непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена опште прихваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Уставом се гарантује сваком грађанину право да ради, да слободно изабере посао који ће да обавља, право да му, под једнаким условима, буде доступно свако радно место за које испуњава услове и сл. Само у два Уставом утврђена случаја дата је могућност да се пропишу мере одступања од Уставом зајемчених људских права. Одступање је могуће увести само у случају проглашења ванредног или ратног стања.

Закон о војној, радној и материјалној обавези дефинише појам радне обавезе као право и дужност грађана Републике Србије која се извршава на радним местима, односно на одређеним пословима и задацима у условима ванредног или ратног стања, у складу са Планом одбране Републике Србије. Радна обавеза је дужност грађана, обвезника радне обавезе, да припремају и организују свој рад у условима ратног и ванредног стања за вршење приоритетних делатности на снабдевању грађана и Војске Србије производима и услугама од посебног интереса за одбрану земље, као и за спашавање људи, материјалних и културних добара и заштиту животне средине од опасности изазваних елементарним непогодама, технолошко-техничким несрећама и катастрофама, тероризмом и ратним разарањима.

Радној обавези подлежу сви за рад способни грађани који су навршили 18 година живота до 65 година (мушкарци), односно до 60 година (жене), а нису распоређени на службу у Војсци Србије.

У ванредном и ратном стању органима локалне самоуправе, на територији своје надлежности, дата је одговорност за обезбеђење непосредног задовољења потреба грађана. Државни органи и правна лица обавезни су да изврше процену могућности рада, пропишу задатке које ће обављати у условима ванредног и ратног стања, као и да одреде број потребних извршилаца и средстава за извршавање наменских задатака. На основу те процене Влада Републике Србије, за државни орган, а директор за правно лице, утврдиће ратну организацију и систематизацију радних места на основу које се распоређују обвезници радне обавезе тј. израђује План попуне. Када се говори о привредним друштвима и другим правним лицима мисли се само на она привредна друштва и правна лица која су одређена Решењем Владе Републике Србије да производе предмете и врше услуге од значаја за одбрану.

Распоред у државном органу или правном лицу сматра се ратним распоредом. Распоред обвезника радне обавезе одређује се актом о ратној организацији и систематизацији радних места, списком дужности и Планом попуне, а на основу захтева или налога надлежног државног органа у складу са прописима. Надлежност за доношење решења о распоређивању у правном лицу пренета је на орган управе. У том смислу, руководилац у државном органу или орган управе и директор у правном лицу, израдиће решење о распоређивању лица по ратној систематизацији. Ово решење има законску снагу из којег проистиче право и дужност распоређеног за обављање прописаних задатака, али и права у случају настајања штетних последица проузрокованих ратним или ванредним стањем. У случају проглашења ратног или ванредног стања, лицу које је у радном односу престаје радни однос ако не поступи по решењу о распоређивању у државном органу и правном лицу у делатности од посебног значаја.
Обвезнику радне обавезе припада одговарајућа зарада за време вршења радне обавезе, односно накнада зараде за време вршења радне обавезе у државним органима и правним лицима, у складу са прописима којима се уређује рад и радни односи.

Радна обавеза у јединицама радне обавезе

Радна обавеза се извршава и у јединицама радне обавезе. Ове јединице се образују за извођење неодложних радова за потребе одбране, Војске Србије и цивилне заштите у ратном и ванредном стању. Надлежност за формирање ових јединица дата је територијалним органима Министарства одбране. Јединице радне обавезе попуњавају се нераспоређеним војним обвезницима и обвезницима радне обавезе који немају ратни распоред. За извођење неодложних радова за потребе одбране, Војске Србије и цивилне заштите у ратном и ванредном стању првенствено се ангажују специјализована правна лица, као што су Јавна комунална предузећа, градска-саобраћајна предузећа, грађевинске фирме као и јединице радне обавезе.

У неодложне радове за потребе одбране, а за чије се извођење ангажују јединице радне обавезе, спадају:
- одржавање путева, мостова, железничких пруга, аеродрома, летелишта, хелиодрома, лука, пристаништа, хидродрома и сидришта;
- уређење и одржавање објеката за воду и места преласка преко водених и других препрека и изградња и одржавање складишта, база, земуница и санитетских објеката од значаја за одбрану;
- учешће у привременим саставима који извршавају посебне задатке у току мобилизације;
-деконзервација и активирање покретних ствари за посебне намене у ратној резерви;
- размештај ратних материјалних резерви и испомоћ приликом преношења покретних ствари из складишта на мобилизацијска зборишта и друге рејоне од значаја за Војску Србије;
- утовар и истовар покретних ствари за посебне намене и других средстава у лукама и пристаништима, аеродромима, железничким станицама и сабирним центрима од значаја за одбрану;
- испомоћ приликом преношења повређених и оболелих и асанације бојишта;
- испомоћ у гашењу пожара, рашчишћавању рушевина, одбране од поплаве и других елементарних непогода и оправци објеката;
- утовар и истовар робних резерви и покретних ствари државних органа као и правних лица која су одређена актом Владе да производе предмете и врше услуге од значаја за одбрану;
- дислокација производних капацитета, сировина и других материјалних добара привредних друштава од посебног значаја за одбрану;
- испомоћ у обављању пољопривредних радова на државним и задружним газдинствима и сеоским имањима породица погинулих бораца, инвалида и породица чији су чланови ангажовани у Војсци Србије и цивилној заштити;
- уређење насеља и објеката за смештај расељених лица;
- испомоћ у експлоатацији шумског, рудног и другог природног богатства од значаја за одбрану;
- уређење и изградња склоништа и других фортификацијских објеката за заштиту становништва;
- измештање предмета и докумената историјских, уметничких и културних вредности и
- други радови одређени актом Министарства одбране као радови од значаја за одбрану земље.

На основу задатака утврђених плановима мобилизације и плановима употребе Војске Србије и других снага одбране, команде, јединице и установе Војске Србије, државни органи и правна лица подносе захтев територијалном органу Министарства одбране за формирање – ангажовање јединица радне обавезе.

Припаднику јединице радне обавезе исплаћује се накнада стварних трошкова превоза до места јављања одређеног у позиву, а за извршене послове износ у висини накнаде за време вршења војне обавезе који припада лицу у резервном саставу.

Радна обавеза представља незаобилазан део јединственог система за извршавање послова и задатака одбране. Правилно организована, нормативно регулисана и доследно спроведена у пракси радна обавеза, заједно са војном и материјалном обавезом, битно утиче на систем одбране у целини и представља његов равноправни и неодвојив део. Прописима којима је регулисана област радне обавезе превазилазе се проблеми из ранијих периода и постиже се боље разумевање радне обавезе у функцији одбране, као и њено разликовање од принудног или обавезног рада који проистиче из радног односа.

МАТЕРИЈАЛНА ОБАВЕЗА

Устав Републике Србије дефинише да је Република Србија, између осталог, заснована на социјалној правди. Социјалано-економска права и слободе које Устав гарантује треба да служе остваривању социјалне правде. Посебан значај међу социјално-економским и културним правима има право на имовину. Наведено право једна је од гаранција приватне својине и представља битну претпоставку слободне привреде и слободног тржишта.

Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Из наведеног, право својине може бити одузето или ограничено само ако су истовремено испуњени следећи услови: да се ограничење врши у јавном интересу, који је утврђен на основу закона и уз накнаду, која не може бити нижа од тржишне вредности.

У ратном и ванредном стању, грађанима се може утврдити материјална обавеза у складу са законом и прописима, који се односе на ратно и ванредно стање. Материјалну обавезу за потребе земље извршавају власници ствари. Ствари и материјална добра за потребе одбране земље распоређују се према ратном распореду за потребе Војске Србије, државних органа, привредних друштава и других правних лица, у складу с критеријумима за распоређивање грађана и нормативима ствари за потребе попуне Војске Србије и друге потребе одбране земље.

Закон о војној, радној и материјалној обавези материјалну обавезу дефинише као право и дужност грађана Републике Србије, привредних друштава, других правних лица и предузетника, чије је седиште на територији Републике Србије, да покретне и непокретне ствари којима располажу, а које су одређене као ствари посебне намене за потребе одбране, Војске Србије и цивилне заштите, уступе на привремено коришћење уз накнаду државним органима, Војсци Србије и цивилној заштити.

Материјалну обавезу за потребе одбране земље извршавају власници ствари. Ствари се могу налазити у својини грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника. Материјална обавеза се извршава у условима ванредног и ратног стања. Изузетно, материјална обавеза може се извршавати и у миру ради заштите и спасавања, прегледом, контролом и употребом ствари на војној вежби. У миру, ради прегледа и провере исправности и оправданости попуне тим стварима, на вежбама и у теренским условима, проверава се сврсисходност попуне наведеним стварима и људство увежбава у руковању.

Материјалну обавезу у миру и у условима ванредног или ратног стања,имају сви грађани Републике Србије, страни држављани са сталним пребивалиштем у Републици Србији, домаћа и страна правна лица која су регистрована за вршење делатности одређених законом као делатности од значаја за одбрану Републике Србије. Материјалној обавези не подлежу само стране дипломате и представници међународних организација.

У складу са Законом о војној, радној и материјалној обавези ствари из пописа на смеју се распоредити ако би се распоређивањем тих ствари:
- онемогућило власнику обављање животних функција, као што су превоз инвалида и болесних лица;
- онемогућило власнику обављање делатности у обиму који угрожава његову егзистенцију;
- онемогућило најнеопходније обављање послова од посебног јавног интереса;
- онемогућило обављање минималне привредне делатности и
- битно проузроковало слабљење животних услова грађана.
Попис и евиденцију ствари врше територијални органи Министарства одбране, а на основу евиденције коју воде органи државне управе надлежни за имовину, унутрашње послове, јавне приходе и други државни органи. Власници ствари су дужни да територијалном органу, на његов захтев, ставе на увид податке и исправе о стварима и да му омогуће преглед ствари ради пописа и вођења евиденције.

Ствари се распоређују тако да се првенствено обезбеди попуна ратних јединица Војске Србије. Распоређивање ствари за потребе јединица Војске Србије и за друге потребе одбране земље врши се са најближе територије.

Ствари за потребе одбране преузима корисник коме су, на основу одобреног Плана попуне, те ствари распоређене. Територијлани орган доставља позив власнику ствари. Против власника ствари које се не одазове и не преда ствари за потребе корисника ствари након проглашења ванредног или ратног стања, територијални орган без одлагања подноси кривичну пријаву.

Власник ствари који је примио позив од територијалног органа ради прегледа или вежбе, у року од осам дана од дана пријема позива, може да тражи одлагање извршења обавезе:
- ако би предаја ствари изазвала штету власнику ствари на основу неизвршења обавеза и послова из раније потписаних уговора;
- ако би га задесила велика привредна штета и
- ако је тражено возило једино у породици власника, а има децу млађу од 16 година.

За коришћење стари из пописа власнику ствари припада накнада. Накнада за коришћење ствари утврђена је Одлуком о утврђивању накнаде за коришћење ствари из пописа за потребе Војске Србије и других снага одбране (тарифа). Накнада за коришћење ствари припада власнику од тренутка предаје до тренутка враћања ствари и исплаћује се најкасније 45 дана од враћања ствари власнику.