Регионалне иницијативе

 

Министарство одбране Републике Србије и
регионалне иницијативе
 

Почетком ХХI века на подручју Југоисточне Европе покренуто је више политичких, економских и безбедносних регионалних иницијатива од стране Европске уније, НАТО, ОЕБС и Савета Европе, Сједињених Америчких Држава, држава чланица ЕУ, као и држава региона. Циљ покретања регионалних иницијатива био је очување мира и стабилности на подручју Југоисточне Европе.

Унапређење регионалне сарадње представља један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, која се остварује кроз веома активно учествовање у раду регионалних иницијатива и организација. За Министарство одбране Републике Србије, које потврђује чврсту опредељеност за још активније учешће у раду регионалних безбедносних иницијатива и организација, оне представљају значајну подршку у процесу реформе система одбране.

Сарадња министара одбране Југоисточне Европе
(Southeastern Europe Defense Ministry – SEDM)

Процес сарадње министара одбране земаља Југоисточне Европе (Southeastern Europe Defense Ministerial Process – SEDM) покренут је на предлог Сједињених Америчких Држава 1996. године, са намером јачања сарадње земаља ЈИЕ и САД на плану одбране. Основни циљ SEDM је интензивирање разумевања и политичко-војне сарадње у ЈИЕ ради јачања стабилности и безбедности у региону.

Чланице SEDM су: САД, Грчка, Италија, Турска, Словенија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Албанија, Украјина, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Грузија и Србија, док  Молдавија има статус посматрача.

Одлука о пријему Србије у SEDM донета је на министарском састанку SEDM одржаном у октобру 2009. године у Софији. Влада Републике Србија, на седници одржаној 10. јуна 2010. године, донела је закључак о приступању Споразуму о оснивању Координационог комитета у оквиру процеса SEDM. Усвајањем поменутог закључка, Република Србија завршила је националну процедуру коју предметни споразум предвиђа за ступање у пуноправно чланство у оквиру процеса SEDM. У марту 2012. године, Србија је добила и статус посматрача у склопу Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE).

Механизми сарадње унутар SEDM су министарски састанци, састанци Координационог комитета (SEDM-CC), састанци Комитета за политичко-војно управљање (PMSC) и састанци заменика начелника генералштабова држава SEDM. Детаљни подаци доступни су на следећој адреси.
Координациони комитет SEDM (SEDM Coordination Committee – SEDM-CC), званично успостављен у октобру 2000. године, задужен је за надгледање и давање политичких смерница за све пројекте који се иницирају у оквиру SEDM. 

Комитет за политичко војно управљање (Politico Military Steering Committee – PMSC) представља управљачко тело за Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE) и њихову оперативну компоненту у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ (Southeastern Europe Peacekeeping Brigade – SEEBRIG).

У оквиру процеса SEDM покренуто је неколико успешних активности и иницијатива, као што су: Мултинационалне мировне снаге ЈИЕ - MPFSEE и њихова оперативна компонента у виду бригаде за очување мира у ЈИЕ – SEEBRIG; Пројекат симулационих вежби (Southeastern Europe Simulation Network – SEESIM); Пројекат телемедицине – IMIHO, Инцијатива за изградњу интегритета и Конференција о улози жена лидера у области одбране и безбедности.
Министарство одбране Републике Србије редовно учествује на министарским састанцима, састанцима Координационог комитета и састанцима заменика начелника генералштабова земаља SEDM од 2006. године, уз активно учешће у пројектима ове иницијативе.

Република Србија је била домаћин састанка на нивоу министара одбране држава чланица SEDM 2018. године, а на нивоу заменика начелника генералштабова 2014. године.

Под окриљем Форума за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране - SEEC,[1] а у складу са закључцима са 1. Конференције војне медицине земаља ЈИЕ која је одржана у априлу 2011. године у Београду, формирана је Група за процену балканских војно-медицинских снага. Република Србија је председавала Групом за процену балканских војно-медицинских снага у периоду од 2011. до 2013. године, током којег је израђен Концепт балканских војномедицинских снага). Наведени Концепт BMTF представио је смернице за изградњу BMTF и усвојен је потписивањем Декларације о намерама од стране свих држава учесница (Северна Македонија, Словенија, Србија, Албанија, Босна и Херцеговина и Црна Гора). Као резултат наведеног документа, започет је рад на успостављању организационе структуре BMTF и у јануару 2014. године формиран је Предуправни одбор BMTF, и Предстална организација BMTF. Наведена тела имала су префикс „пред“ до момента потписивања Споразума о успостављању Балканских војно-медицинских снага од стране свих чланица 2016. године. Заједничким деловањем, рад Групе за процену балканских војно-медицинских снага је у међународној заједници оцењен као веома успешан а BMTF је уврштен у ред пројеката "паметне одбране" на Самиту НАТО у Чикагу 2012. године.

Предвиђено је да BMTF буду мултинационална медицинска јединица са задатком да обезбеди медицинску подршку нивоа 2 (Role 2 level) у операцијама одговора на кризу за велики број ванредних ситуација (природне непогоде) у региону.

Република Србија се налазила у статусу Оквирне нације (Framework nation) BMTF до краја јуна 2020. године. Република Северна Македонија је одређена за Оквирну нацију BMTF за период 2020-2022. године, док ће Република Словенија бити Оквирна нација BMTF од 2022. до 2024. године.  
Током вежбе „Saber Guardian 2017“, која је реализована 2017. године у Румунији, јединица BMTF достигла је ниво иницијалних оперативних способности (IOC). Током вежбе "Енергични ратник" („Vigorous Warrior 19”), одржане у априлу 2019. године у Румунији, јединица је приказала завидан ниво увежбаности и достигла ниво пуних оперативних способности у мандату Србије као Оквирне нације. Пуна оперативна способност подразумева да је способност за испуњавање задатака у региону Балкана у потпуности постигнута.

Званична страница Балканских медицинских снага налази се овде.
 

Центар за безбедносну сарадњу - RACVIAC је основан октобра 2000. године у оквиру Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Ракитју поред Загреба, Република Хрватска и у почетку се бавио контролом наоружања и применом мера поверења и безбедности. Улога Центра је јачање дијалога и сарадње кроз партнерство држава чланица и других међународних субјеката ради доприноса и подршке регионалној безбедности и стабилности.

Активности Центра су током времена проширене, а тежишне области сарадње су:

Такође, 2014. године формирана је Мрежа за борбу против ширења оружја за масовно уништење (C-WMD Network) у оквиру које се годишње организују три активности на тему борбе против ширења оружја за масовно уништење, уз подршку Америчке команде оружаних снага у Европи (USEUCOM).
RACVIAC, према Споразуму, чине сталне и придружене чланице, као и посматрачи. Сталне државе чланице RACVIAC, које имају право одлучивања у свим стварима, су: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Р. Северна Македонија, Црна Гора, Румунија, Србија и Турска. Придружене чланице, које могу одлучивати о персоналним и програмским питањима будући да у њима контрибуирају, су: Аустрија, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Норвешка, Русија, Словенија, Шпанија, Шведска и Велика Британија. Државе са статусом посматрача, које немају право одлучивања, су: Канада, Молдавија, Пољска, Словачка, Украјина и САД.

На 32. састанку Мултинационалне саветодавне групе (MAG) у октобру 2014. године «Косово*» је позвано да учествује на свим састанцима и активностима RACVIAC/MAG, због чега има својство учесника (без могућности учествовања тзв. Косовских снага безбедности, имајући у виду Резолуцију СБ УН 1244).
Заседања MAG одржавају се два пута годишње, током априла и октобра сваке године, једно у држави председавања и друго у Центру. Председавајући MAG је представник једне од држава чланица а функција траје годину дана.

Република Србија је потписала Споразум о RACVIAC 14. марта 2010. године у Будви, Црна Гора, а у децембру 2011. године окончана је национална процедура ратификације. Наведеним је Република Србија постала пета држава која је ратификовала Споразум чиме је он ступио на снагу и у том смислу дала недвосмислену подршку завршетку трансформације RACVIAC.

Такође, Министарство одбране Републике Србије на годишњем нивоу усаглашава план активности са RACVIAC и представници Министарства одбране Републике Србије сваке године учествује у раду конференција, округлих столова, радионица, семинара и курсева у организацији Центра.
У оквиру стратешког опредељења активног доприноса регионалној сарадњи Министарство одбране Републике Србије је председавало MAG у периоду октобар 2013 – октобар 2014. године.

Конференција начелника генералштабова балканских земаља успостављена је на иницијативу Грчке и Турске 2006. године. Прва конференција начелника генералштабова балканских земаља одржана је у Солуну 2007. године и њој су присуствовали начелници генералштабова Албаније, БиХ, Бугарске, Црне Горе, Грчке, Македоније, Србије, Румуније и Турске и Хрватске. Исте године потписану су Смернице за рад (Terms of Reference) када су државе учеснице првог састанка постале сталне чланица наведене регионалне иницијативе, Хрватска и Словенија стекле статус посматрача.

У оквиру иницијативе Конференција начелника генералштабова балканских земаља чији је Република Србија активни учесник, издвојен је рад посебне Координационе групе, Подгрупе за обуку, образовање и вежбе и Подгрупе за асиметричне претње, као и Тима за конфигурацију пројекта SEEETN у циљу припрема Конференција начелника генералштабова балканских земаља.

Циљ Форума је да разматра и јача моделе војно-војне сарадње балканских држава као и моделе одговора на све безбедносне изазове, ризике и претње. Суштину активности Форума чине обука и образовање, односно активности у којима се заједнички стиче захтевани ниво интероперабилности који омогућава заједничко деловање у најразличитијим ситуацијама. Акценат је дат природним непогодама и учешћу на заједничким војним вежбама, као и изради годишњих процена асиметричних претњи на Балкану.

Успостављена је Листа заједничких активности: активности које се нуде само балканским земљама као и активности које су отворене за друге земље (курсеви, семинари, конференције и др.). Постојеће листе се ажурирају на годишњем нивоу. У оквиру припрема за реализацију заједничких вежби одржавају се и припремне конференције (више пута у току године).

Поред наведеног, постоји и директна веза на нивоу начелника генералштабова у хитним случајевима потреба за пружањем помоћи у складу са националним законодавствима. Састанак начелника генералштабова балканских земаља у оквиру Конференције реализује се једном у току године, а у циљу њене реализације, као и реализације активности са Листе заједничких активности, одржавају се састанци координационих група, подгрупа и тимова више пута у току године).

Генералштаб Војске Србије је био домаћин Конференције начелника генералштабова балканских земаља у току 2018. године.

---