23.02.2012.
Интервју са директором ВОА бригадним генералoм Драганом Владисављевићем за Нови магазин
КРИЗА ЈАЧА ЕКСТРЕМИЗАМ НА БАЛКАНУ
Једно од најзначајнијих питања за националне интересе и безбедност Републике Србије јесте проблем решавања статуса Косова и Метохије, тврди за Нови магазин први човек Војнообавештајне агенције бригадни генерал Драган Владисављевић
После више година в.д. стања бригадни генерал Драган Владисављевић именован је за Дан државности за директора Војнообавештајне агенције (ВОА).
„Војнообавештајна агенција усмерена је, као служба, на претње које долазе споља и у том смислу сагледава опасности које су резултат дуготрајне кризе на том подручју" наводи у ексклузивном интервјуу Владисављевић. По професији пилот ратног ваздухопловства, Владисављевић је обављао функцију заменика директора ВОА од 2009, а недавно је одлуком председника Србије Бориса Тадића унапређен у директора.„Настојимо да правовремено идентификујемо врсте и носиоце претњи како бисмо указали на потребу превентивног деловања, односно како бисмо подржали државно и војно руководство при доношењу одлука од значаја за националну безбедност. У томе сарађујемо са свим националним безбедносним агенцијама, према сличним стандардима и са истим циљем", додаје генерал Владисављевић.
Косово је неуралгична тачка у сваком погледу. Који је фокус вашег обавештајног рада на територији КиМ?
„Ситуацију на Косову и Метохији пратимо узимајући у обзир специфичност тог дела наше територије, при чему се фокусирамо на спољне утицаје који се испољавају на том подручју, било да су они политичке, војне или „невојне" природе.
У војном погледу међународно војно присуство доприноси стабилности Косова и Метохије, међутим амбиције "Косовских снага безбедности" да се трансформишу у "оружане снаге" тзв. државе Косово представљају разлог за забринутост. Због тога сматрамо да подршка појединих земаља том процесу представља корак уназад.
Што се тиче бивших припадника ОВК, познато је да су многи од њих учествовали у ратним злочинима. Већина је и даље на слободи неки од њих се баве политиком, неки се налазе у Косовским снагама безбедности, док се најекстремнији повремено укључују у деловање екстремистичких и криминалних група. Ми пратимо ту повезаност, укључујући и могућност да сарађују с међународним терористичким мрежама.
Поред ситуације на Косову, које су још потенцијалне опасности за државу Србију?
Као и у другим државама, потенцијалну опасност по безбедност наше државе представљају претње "невојне" природе.
Међутим претњама посебно се издвајају етнички и религијски екстремизам и организовани криминал. Етнички екстремизам подразумева ревизионистичке захтеве за промену граница. У региону је у значајном порасту и верски екстремизам који промовишу различити мисионари и "хуманитарне организације". Верски екстремисти имају другачију визију Балкана и унутрашњег уређења држава, а склони су да идеје реализују свим средствима, укључујући и тероризам. Догађаји потврђују да у будућности можемо да очекујемо њихово јачање.
Значајан изазов безбедности Србије представљају и организовани криминал и корупција. Главни облици њиховог испољавања су трговина наркотицима, акцизном робом, шверц људи и наоружања, као и прање новца из таквих извора.
Који су главни безбедносни проблеми у региону и шта угрожава мир региона?
На првом месту је тешка економска и социјална ситуација, која неминовно утиче на стабилност. У економском погледу југоисточна Европа и даље је најнеразвијенији део континента. Поједине десне опције настоје да искористе постојеће економско и социјално незадовољство, шире национализам и нетрпељивост и залажу се за ревидирање важећих међународних споразума.
На војном плану све државе у региону процењују да је ризик од класичног војног угрожавања низак, а модернизација и реформе оружаних снага углавном су усмерене на учешће у мултинационалним операцијама.
Безбедносна ситуација у региону Југоисточне Европе и даље је сложена. Међу доминантним претњама посебно се истичу етнички и религијски екстремизам и организовани криминал.
Како прикупљате податке за свој рад?
У оквиру надлежности и законских овлашћења податке прикупљамо из отворених извора, кроз контакте с правним и физичким лицима, преко мреже изасланстава одбране, ангажовањем обавештајно-извиђачких капацитета наше војске и разменом података са сродним домаћим и страним безбедносним службама.
Велики број података добија се из отворених извора, свих врста медија, како писаних тако и електронских, јавних публикација, истраживања и научних радова. Највећи број информација данас је јавно доступан, али су неопходна општа и специфична знања како би оне биле корисне у обавештајном смислу.
Подаци о безбедносним изазовима, ризицима и претњама прикупљају се и на класичан начин, контактима с лицима која располажу одређеним подацима важним за безбедност.
Ко контролише рад агенције?
Контролишу нас надлежна тела владе и парламента, министар одбране и генерални инспектор. За доследно спровођење закона и спречавање злоупотреба у процесу прикупљања података надлежни су и органи унутрашње контроле.
Откуд баш сова за знак ВОА?
Сова, као општеприхваћени симбол у готово 75 одсто војно-обавештајних институција широм света, најстарији је симбол знања, мудрости, будности, оштрине ума, аналитичке мисли и вребања противника у тишини.
Колико имате запослених,каква је образовна структура и просечна плата?
Број запослених у Агенцији је службена тајна, али можемо вам рећи да у структури кадра највише има професионалних официра 65 одсто, цивилних лица 22 одсто и подофицира 13 одсто. У Агенцији више од две трећине запослених има високу стручну спрему. Знање страних језика један је од услова за рад у ВОА и томе се придаје велики значај.
Плате припадника Агенције у нивоу су плата осталих припадника Министарства и Војске, уз уважавање додатака за обављање специфичне службе.
Каквој врсти провера се излажу они који желе да раде у овој агенцији?
Кандидат за рад у ВОА, поред општих услова прописаних законом и подзаконским актима којима се уређује Војска Србије, мора да испуњава и посебне критеријуме који се односе на стручну оспособљеност, темељну безбедносну проверу и позитивну процену психолошке способности, односно да поседује адекватне способности и структуру личности за рад у ВОА, што се утврђује психолошким тестирањем.
Иначе, процес селекције често траје и по неколико месеци. Сложена ргоседура условљена је високим захтевима за најквалитетнијим кадром, што је у складу са специфичностима обавештајне делатности. За све кандидате, без обзира на то да ли је реч о професионалним официрима или цивилним лицима, врши се низ тестова и само они који задовоље све наведене критеријуме могу засновати радни однос у Агенцији.
НАШИ МОМЦИ-ПРЛЕ И ТИХИ
Период рада ваше службе после Другог светског рата посебно је интересантан, кога бисте издвојили или, тачније, кога смете да издвојите?
Издвојио бих народног хероја Милоша Вучковића, ратног обавештајца који је и после рата обављао одговорне дужности у војним обавештајним органима армије. Акција убацивања групе обавештајаца у Београд три недеље пре ослобођења, којом је руководио Вучковић, послужила је као мотив за снимање серије „Повратак отписаних". Обавештајци су успешно обављали своје дужности и током деведесетих година прошлог века, а посебно поглавље представља наше ангажовање 1999. године на које с правом можемо да будемо поносни. Чак су и наши тадашњи противници изражавали поштовање и одавали признање за наш рад. Међутим, као што знате, једна од специфичности нашег посла јесте и тајност, тако да још нисмо у могућности да говоримо о појединцима који су се у том периоду посебно истакли.
РАДОМИР ПУТНИК ПРВИ НАЧЕЛНИК
Још 1884. године, Уредбом о ђенералштабној струци, у оквиру Операцијског одељења предвиђено је постојање Спољног одсека који је имао задатак да "проучава земље и војске европских и суседних држава, пре свега њихову организацију, попуњавање, састав, бројно стање, размештај, школство и устројство". Спољни одсек почео је да функционише у пролеће 1886. године, а његов први начелник био прослављени војсковођа војвода Радомир Путник, тада у чину мајора.
Ђорђе Одавић
