Комеморација жртвама фашизма у Јајинцима
Уз највише државне и војне почасти данас је у Спомен-парку „Јајинци“ код Београда одржана комеморација страдалим логорашима у Другом светском рату. На некадашњем стратишту, где је за три ратне године брутално убијено око 60.000 људи, највише Срба, Рома и Јевреја, венце су положили председник Србије Борис Тадић, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић, премијер Мирко Цветковић, преживели логораши, представници града Београда, СУБНОР-а и многобројне иностране делегације.
Комеморацији су присуствовали и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, заменик председника Владе Ивица Дачић, министар просвете и науке Жарко Обрадовић, министар здравља Зоран Станковић, министар рада и социјалне политике Расим Љајић, црквени великодостојници и представници удружења Рома и Јевреја.
– Ово свето место је највеће стратиште Србије из времена антифашистичког рата. Не окупља нас овде ни освета ни мржња, али смо свесни да има оних који и данас на Балкану не могу без освете и мржње којима хране свој народни патриотизам и амбицију да буду јачи. Будућност се не гради на тим темељима, на таквим идејама и политикама. Ми смо овде ради памћења и опомене. Ми смо овде ради оних невиних чију смо жртву у одбрани људског живота и достојанства прихватили као свој узор и као залог за наше свакидашње постојање – истакао је председник Тадић.
Он је додао да историјска свест треба, пре свега, да буде свест о успонима и падовима људскости, одбрани и поразима људског достојанства. На тој свести, рекао је Тадић, треба градити другачији Балкан – Балкан развоја, који повезује народе и континенте.
– Данас желимо да једном заувек изађемо из историјских спирала насиља и мржње. Данас градимо Србију, њено спокојство, развој и благостање, настојећи да све неспоразуме из прошлости решавамо мирно, дијалогом са свима онима са којима живимо и са којима ћемо и даље живети у нашем делу Европе – навео је Тадић, истичући да је Србија, вођена поукама са стратишта, спремна да са свим народима и људима добре воље подели труд и визију балканског региона као зоне мира, сарадње и помирења.
Председник Тадић је нагласио да српско друштво има посебну одговорност према припадницима мањинских заједница које су и на овим просторима страдале од наци-фашистичког поретка зла и расистичке идеологије.
– Једина њихова „кривица” била је та што су припадници јеврејског, ромског и српског народа. Никада нећемо пристати на заборав тог зла и трагично рашчовечење човека, на уништавање других само зато што су различити и што су припадници друге етничке, националне, верске, политичке и идеолошке групе. Онај који заборавља историју и не жели да је памти осуђен је на то да је понавља кроз трагедију – казао је председник, напомињући да Србија не жели такве понављаче и осуђује сваку нетрпељивост којој сметају разлике. – Одбацијемо свако порицање холокауста јер је српски народ дао огромне жртве у борби против фашизма – закључио је Тадић.
Бивши заточеник бањичког логора Љубомир Зечевић поручио је окупљеним грађанима да су пушчани плотуни стрељачког строја у Другом светском рату нарушавали равно 120 пута, у исто толико дана, тишину и окупацијску свакодневицу Јајинаца, Раковице и Белог потока, уносећи страх и немир у домове њихових житеља.
– Најмасовније стрељање било је управо на данашњи дан 1943. године. Тада је извршена егзегуција 323 логораша. Већина стрељаних су били земљорадници из пожешког и таковског среза. Немачки окупациони режим у Србији био је један од најсуровијих у Европи – за једног убијеног немачког војника стрељано је од 50 до 100 људи, а тако је било још само у Пољској и СССР-у. Основано је чак 19 концентрационих логора – превише за једну малу земљу – подсетио је Зечевић.
Глумци Светлана Бојковић, Иван Јефтовић, Слобода Мићаловић-Ћетковић и Војин Ћетковић, у пратњи балетских уметника, вокалних солиста и хора Музичке школе “Славенски” из Београда, извели су на крају програма кореодраму “Балада о уснулим птицама”.
У Јајинцима, у долини Липовачког потока, пре избијања Другог светског рата постојао је војни полигон који су нацисти у периоду од 1941. до 1944. искористили за погубљење око 60.000 људи – највише на једном месту у Србији. Многи од њих били су заточени у логору на Бањици. На обележавању 20 година од ослобођења Београда, 1964. године је на некадашњем губилишту отворен велики меморијални парк са спомеником жртвама.
- O министарству
- Надлежности
- Организацијска шема
- Опис функција постављених лица
- Министар и сарадници
- Министар
- Државни секретари
- Помоћници министра
- Секретар Министарства
- Основне унутрашње јединице
- Сектор за политику одбране
- Сектор за људске ресурсе
- Сектор за материјалне ресурсе
- Сектор за буџет и финансије
- Сектор за инфраструктуру и услуге стандарда
- Посебне унутрашње јединице
- Секретаријат
- Кабинет министра
- Војно правобранилаштво
- Органи управе у саставу МО
- Инспекторат одбране
- Војнообавештајна агенција
- Војнобезбедносна агенција
- Самосталне управе
- Управа за односе са јавношћу
- Управа за војно здравство
- Високошколска установа
- Универзитет одбране
- Уже унутрашње јединице
- Генерални инспектор служби
- Одсeк за интерну ревизију
- Воjска Србије
- Документа
- Прописи
- Закони
- Правилници
- Службени војни лист
- Одлуке
- Јавнe расправe
- Стратегије
- Стратегија националне безбедности
- Стратегија одбране
- Бела књига одбране
- Концепт тоталне одбране - сажетак
- Средњорочни план Министарства одбране
- Информатор о раду
- Информатор
- Преглед средстава
- Планови јавних набавки
- Подаци о јавним набавкама
- Буџет
- Реализација буџета
- Подаци о ревизији буџета
- Остало
- Акциони планови
- Изградња интегритета
- Услуге
- Спорт
- Архива
- Контакти