Министарство одбране Републике Србије
 
01.07.2010.

Интервју министра Шутановца недељнику "Време"



ВОЈСКА ЈЕ ЕКОНОМСКИ АДУТ СРБИЈЕ


Ако Србија буде ушла у велики посао изградње ВМА у Либији, као што је најављено, у кабинету министра одбране Србије могла би се појавити потреба за додатном полицом на којој би се ређали сатови са ликом Моамера ел Гадафија. Либијски вођа, наиме, комплете у којима се налазе по један мушки и један женски сат са његовим ликом поклања важним партнерима, а тренутно се у кабинету министра одбране налазе два таква поклона. Биће то, ипак, мали трошак у односу на добит од Споразума о војнотехничкој сарадњи Србије и Либије, који су недавно у Триполију потписали министар одбране Србије Драган Шутановац и министар одбране и главнокомандујући оружаних снага Либије, генерал-мајор Абу Бакр Јунис Џабер. У интервјуу за "Време", министар Шутановац објашњава о каквом споразуму је реч:

"Морам да подсетим да је бивша Југославија са Либијом имала дугу традицију квалитетних политичких односа, али је после 25 година ово била прва посета министра одбране Либији, на основу договора председника Гадафија и председника Тадића. Имали смо добра искуства у сарадњи на војнотехничком плану, али до сада нисмо имали такав документ, који је практично кровни споразум и који отвара различите могућности за будућу сарадњу - не само у области одбрамбене индустрије већ и грађевинске индустрије, војног образовања, изградње ВМА и низа других ствари. Моје дубоко убеђење је да ћемо у наредном периоду имати заиста озбиљне пословне аранжмане у Либији, а оно што је стратешки можда и најважније јесте да ћемо имати већи број официра и кадета на школовању у Србији", каже за "Време" Драган Шутановац.

Било је процена да ће изградња ВМА у Либији овој влади донети највећи износ новца од једног посла.
Не говори се о једном послу, већ о укупној могућности сарадње. Ако буде реализација изградње војне болнице по угледу на наш ВМА, то ће бити стратешки посао - изградити болницу, поставити систем који би наши стручњаци одржавали. Зато и не можете рећи која је коначна вредност тог посла, јер ће он трајати у бесконачност.
Није нам жеља само да продамо добра која се производе у Србији већ да се отвори простор за далеко садржајнију и квалитетнију сарадњу која подразумева и заједничко учешће у инвестицијама, у развоју, евентуално и у производњи, пласману на трећа тржишта... На исти начин смо разговарали и у Алжиру, и у Кувајту, и у Либији. Разговарамо на исти начин и са Турском и са Египтом. Постоји велико интересовање. Наша одбрамбена индустрија 1999. године је била потпуно порушена, а данас смо највећи извозници од Анкаре до Беча, на целом простору Југоисточне Европе, са потребама које превазилазе наше производне капацитете и са фабрикама које су готово све упослене у три смене.

То значи да су потребне нове инвестиције у те фабрике.
Да. Те фабрике још нису стале на здраву грану. Због заоставштине из деведесетих година оне још имају проблеме који се тичу регулисања односа са државом, уплаћивања доприноса итд. Међутим, те фабрике су у последње време извесно једине које доносе веома велики скок нашем БДП-у и смањењу трговинског дефицита са иностранством. Конкретно, Слобода Чачак је 2007. имала уговорен посао вредан нешто више од четири милиона долара, а ове године, до јула, око 52 милиона долара. Разговарамо у оквиру министарства на који начин да помогнемо фабрикама да прошире капацитет и произведу робу која се тражи.

Приватизација није у оптицају?
Одбрамбена индустрија није само привредна грана. То је питање стабилности, безбедности и одбране једне земље. Велики број земаља је приватизовао своје одбрамбене индустрије и оне су се практично угасиле. Моје мишљење је да Србија треба да отвори могућност за све стране инвеститоре који желе да у Србији развијају одбрамбену индустрију, а, с друге стране, да све наше државне фабрике, за које се залажемо да раде у државном интересу, остану у већинском власништву државе. Дубоко сам убеђен да би на сваки други начин у једном моменту дошло до угрожавања одбрамбеног система земље, а ми то не смемо да дозволимо.

Помињали сте углавном арапска тржишта, шта је са другим купцима?
Данас Србија продаје своје производе буквално од Малезије до Канаде и Америке. Први партизан Ужице је једна од најпознатијих фабрика муниције на свету. Сву своју производњу тренутно извози ван граница наше земље, од чега велики део на америчко тржиште, поготово муниције за ловачко и спортско наоружање. У последње време покушавамо да са одређеним производима Слободе Чачак уђемо у такозвани НАТО Код и да се појавимо у НАТО каталозима по којима купује највећи број земаља у свету. Када се појавите у НАТО Коду, имате сигурну продају, јер се подразумева да сте у том стандарду. Имамо једну поруџбину из Северне Америке, уколико она добије верификацију, а надамо се да хоће, напокон ће се једна фабрика самостално кодификовати у НАТО стандарду. Први партизан је већ то урадио, али не самостално, већ путем посредника.

Поменули сте НАТО. Раније сте рекли да нико није израдио озбиљну студију о правим ефектима потенцијалног учлањења у НАТО. Ко би требало да направи ту студију?
Ту студију треба да ради авангардни део друштва, а то је невладин сектор и институти. Ми данас радимо у Министарству одбране у условима који су задати одлуком парламента и то је неспорна ствар, али ме то не спречава да кажем да би Србији било много лакше уколико би била у интеграцијама које подразумевају и безбедносне и одбрамбене интеграције. Чињеница је да су све земље фјнансијски просперирале учлањењем у НАТО, као што је чињеница да је свако удружење и корист, част, али обавеза. Ми морамо да се определимо за који систем вредности желимо да се залажемо. Постоји шизофренија на јавној сцени у којој би грађани желели да буду блиски једној земљи, а да имају животни стандард из друге земље, да одбрана буде из треће земље, школовање из четврте, да се лече као што се лече у петој земљи, али бојим се да то не постоји ни у тим земљама на тај начин. Бојим се да сви они који мисле да можемо да имамо западни стандард, а да будемо организовани као исток, не разумеју да тако не може. Од представника Русије стижу упозорења да посматрају потезе и изјаве представника Србије у вези са НАТО-ом. То је логично и томе служе амбасаде. Лично, веома помно пратим шта се дешава између две братске и пријатељске земље, Русије и Белорусије, везано за дуг око гаса Видим да и између таквих земаља, које су наслоњене једна на другу и које гаје много већу традицију пријатељства него што гаји Србија са Русијом, постоје проблеми који се решавају на веома озбиљан начин. Само на тај начин, ако политичари посматрају - као што каже амбасадор Конузин - можемо имати комплетну слику шта се заиста дешава у свету и да ли је пријатељство изнад партнерства, да ли је братство увек у подједнаком интересу једне и друге стране. То је нешто што нам отвара очи и даје нам сигнале на који начин треба и ми да се односимо.

Оценили сте да Србија и Русија немају добру сарадњу у области одбране и да ту сарадњу треба унапредити. Има ли помака на видику?
И даље сматрам да сарадња у области одбране не прати општу политичку сарадњу, што није случај са другим земљама. Са великим бројем земаља ми смо главни стуб сарадње - са Норвешком, арапским земљама, Португалом, Америком... Оно сто је добро - очекујемо у октобру посету начелника Генералштаба руске војске, генерала Макарова, који ће доћи на разговоре са генералом Милетићем и са мном и надам се да ће то отворити једну нову еру односа. Ми желимо да градимо пријатељске и партнерске односе са свим земљама света које Србију третирају као партнерску и нема ниједног разлога да Србија нема чвршћу сарадњу са Руском Федерацијом. На крају, имали смо прилику да видимо на паради у Москви да руска војска феноменално сарађује са јединицама НАТО снага и да се први пут на Црвеном тргу појавила застава НАТО-а која је, колико сам разумео, поздрављена од људи који су били тамо присутни.

Недавно је склопљен и Споразум о војној сарадњи Србије и Хрватске, стоје "Јутарњи лист" назвао "завршетком рата на овим просторима".
Не мислим да су војске криве за ратове. Мслим да су војске и цивили највеће жртве ратова, а да су лоше политике и још гори политичари ти који изазивају сукобе. Споразум са Хрватском је, поред тога што омогућава сарадњу као и са осталих 17 земаља са којима смо потписали такве оквирне споразуме у последњих неколико година, свакако и сигнал, не само региону, него и ван граница наше земље, да се ствари између Србије и Хрватске завршавају на миран, демократски и цивилизован начин и да напокон завршавамо с прошлим временима у којима су постојале тензије. Пријем наше делегације у Хрватској, однос официра који се препознају из неких школских дана у бившој Југославији, казује ми да постоји велика могућност сарадње. Дубоко сам уверен да ће војске са подручја бивше Југославије све чешће и све тешње сарађивати". Верујем да ће им, уколико се нађу негде у заједничкој мировној мисији, бити много лакше да се споразумеју и сарађују него са другим војскама.

Да ли је могућа реализација плана професионализације војске, с обзиром на кризу?
Криза драматично угрожава процес професионализације војске.Професионализација није само реформа оружаних снага, то је реформа друштва и то је вероватно, у последњих више десетина година, једина иреверзибина реформа у нашем друштву. Данас је интересовање за војску фасцинантно. Постоји парадокс да министар одбране, чак и председник Републике, добијају писма младих људи који желе да служе војску.. У јунској класи опет је одзив био преко 90 одсто, што указује да војска добија статус у друштву какав је неопходан. Војска није само елемент стабилности и одбране, војска је један од најјачих дипломатских адута које имају све земље света, а показало се и један од најзначајнијих привредних адута које има наша земља.

Какво је интересовање за улазак у професионалну војску?
На 4000 места пријавило се преко 13.000 кандидата, од чега је око 13 одсто жена. Неко ће рећи да млади људи немају алтернативу. Млади људи нису имали алтернативу ни крајем деведесетих година и почетком двехиљадитих, па се нису пријављивали за војни позив. Ако кажемо да се 2006. године јавио 21 кандидат за Војну академију, а ове године 1259, тешко да је то само због сигурног посла. После дугог низа година, на Војну академију ће се уписати већи број припадника мањина у Србији Поред Мађара, који су традиционално присутни, имаћемо и Рома и Бошњака, и Горанца и чак једног момка који има сиријско-кувајтско порекло. Правимо мултиетничност на Војној академији, што мислим да је веома висок квалитет.

Нови квалитет је и верска служба.
Након 70 година, на основу новог зако¬на о војсци, уводи се верска служба у војсци. То је дуга традиција војске Србије, али и тековина модерних војски света које имају такозване капелане у оквиру свог састава. Од америчке војске па до готово свих војски НАТО-а и на истоку, верска служба никад није ни укидана. Постоји потреба да са војском, поготову у најтежим моментима, буде духовник који може да помогне у решавању унутрашњих, духовних проблема војника. Биће то свештеници различитих вероисповести - и хришћанске, православне и католичке, и муслиманске и јеврејске. Мислим да ће то допринети стабилизацији и још бољем духу унутар војске.

У августу би требало да почне изградња станова на простору касарне 4. јул. Колико те припасти Војсци?
Ово је први уговор по коме Војска добија преко 20 одсто изграђене површине на којој је корисник земљишта. Највише смо добијали 12-13 одсто. Имаћемо преко 55.000 квадратних метара стамбеног простора на простору касарне 4. јули, али ћемо у одређеној вредносрЈ новца узети, станове и широм Србије. Не вреде некретнине у целој Србији као у Београду, нити можемо да ангажујемо грађевинску индустрију на просторима где не могу да продају станове као у Београду. То је један од начина решавања стамбеног питања. Други је путем субвенционисаних кредита за припаднике војске и трећи начин је путем давања бесповратног кредита пераионерима, а тако ћемо ове године ресити проблем око 500 пензионера. Моје мишљење је да ћемо у току ове године решити око 1000 стамбених питања. Ако знамо да у систем годишње "улази" око 350 људи, значи да у једној години решавамо практично проблеме оних који дођу за три године.

Шта ће бити са домовима Војске широм Србије?
Највећи део домова Војске су неперспективни и нудимо их на тржишту. Договарамо се са локалним самоуправама. То смо урадили у Шапцу, тренутно припремамо у Ваљеву, Прокупљу, Лесковцу, Крагујевцу...

Каква је судбина Генералштаба?
Генералштаб је "породично благо" Министарства одбране Србије. Свакако нам није жеља да га продамо, поготово кад су некретнине на најнижој цени последњих деценија. Мислимо да би најквалитетнији договор могли да направимо ако бисмо понудили некоме да нам на нашем земљишту изгради одређену квадратуру у вредности процењеној порушеног Генералштаба, какав је сад. Тако бисмо добили нову модерну зграду без инвестирања из буџета. Практично бисмо се само изместили на бољу локацију. Нема никакве логике да војска буде у центру града, то нигде у свету нема.

Демократску странку очекују унутарстраначки избори. Бојан Пајтић је већ најавио кандидатуру за потпредседника. А ви?
Уколико ме општински одбори кандидују, свакако ћу прихватити кандидатуру. Мислим да одговоран политичар који је на власти мора да покаже шта је урадио у периоду када је вршио власт. Сада можемо на практичним основама да се такмичимо и видимо ко је шта урадио и ко је испунио очекивања странке. Лично, функција потпредседника ми је најдража функција. Владa има 25 чланова, али само један је потпредседник ДС-а, члан владе.

Вера Дидановић
 
MOD
Министарство одбране Републике Србије, Бирчанинова 5, Београд
Питања грађана: brziodgovor@mod.gov.rs, медијски захтеви: info@mod.gov.rs
Дозвољена је репродукција у целини и деловима уз обавезно навођење извора