Саопштење
После сваке успешне вежбе или приказа оспособљености Војске Србије, представљања неког новог борбеног система или инфраструктурног пројекта, после најаве мера за побољшање стандарда или, као што је то сада случај – великог конкурса за пријем у јединице Копнене војске и специјалне јединице – представници Војног синдиката су ту да покушају да умање успех, окрње заслуге, оптуже, клеветају или учине сваки напор да се систему одбране нанесе нека штета.
Рад у Војсци Србије, каже се у њиховом „саопштењу“, „част је и привилегија само оних који су натпросечно способни да испуне постављене критеријуме, за особе високих моралних квалитета и истинске патриоте“. И то је једино са чиме се из садржаја тог саопштења можемо сагласити.
Уз претпоставку да потписници предметног саопштења једино себи приписују адекватан ниво моралних и патриотских својстава, питамо се како објаснити ово извргавање руглу напора да Војска Србије добије нове припаднике, ако знамо како стално понављају – да војсци недостаје људства? Једино логично објашњење је да треба одвратити неке нове, младе људе да стану у строј Војске Србије, макар то било контрадикторно свему што су до сада говорили. Са којим мотивима?
Војска Србије се, већ неколико година, колико траје активан политички ангажман вођа Војног синдиката, према њиховим речима – „сутра гаси“ или барем своди на ниво добровољног ватрогасног друштва. Неким чудом сведочимо другачијој стварности. Војска се наоружава и опрема, зараде расту, а сталним побољшањем материјалног положаја систем одбране настоји да се на тржишту рада избори за квалитетан кадар. И тежини тог задатка доприноси жалосна чињеница да одређени људи који носе униформу или су је некада носили, чине све како би нас у томе осујетили.