27.09.2022.
Министар Стефановић: Вучићев пут једини исправан и частан за Србију
Изјава потпредседника Владе и министра одбране др Небојше Стефановића:
„Иза важних одлука у тешким историјским ситуацијама увек су стајале јаке личности, државници са визијом шта је најбоље за народ који предводе. Њихова дужност је била да добро виде у будућност и да знају шта ће данашње одлуке донети сутра. По тој способности историја памти велике државнике, али памти и оне који су уместо о својој земљи, више бринули о другима.
Винстон Черчил се памти као један од највећих британских и светских државника, између осталог и зато што је у најтежем часу за своју земљу ишао “уз воду”, имао је снагу да се одупре притисцима и да спроведе своју визију борбе за слободу и за независност своје земље под ударом нацизма. Трпео је притиске са свих страна, и споља, али и из своје земље, чак и од сопствене владе, да уђе у разговоре са Хитлером и да покуша да га умилостиви да не разори Британију. Када је 1940. наследио Невила Чембрлена на месту премијера, остао је сам, имао је уз себе само своју чврсту визију слободе и демократије, коју је, упркос свима око себе, хтео да брани по сваку цену. Историја га због тога памти као личност која је одредила судбину и Британије и целе Европе у њиховим најтежим данима.
И Србија је данас у тешком историјском тренутку. Притисци на њу су огромни, највећи од 1999. када је неправедно, незаконито бомбардована пуна три месеца. Већи су и од оних када су косовски Албанци, илегално и насилно, проглашавали независност, а за то моментално добијали међународно признање од најмоћнијих држава Запада.
Сви ти притисци усмерени су у једну тачку и зато су никад јачи. Они желе да Србија донесе “лаке” одлуке. Да призна такозвано Косово и да уведе санкције Русији. Кажу, то вам је једини излаз, то је једино решење за вашу будућност. Ништа лакше, урадите то и сва врата су вам отворена. Могуће је да би Србија у некој другачијој прерасподели чак и донела такве одлуке, зато што су “лаке”. Постоје и данас политичари, не само у опозицији, који траже да кренемо тим путем, да скинемо терет с врата. Улива страх у кости и сама помисао шта би остало од наше земље да су стварно у прилици да доносе одлуке. Наша Србија и наш народ били би жртве бескичмењака који не могу да се носе са притиском, не знају шта им је дужност и не знају какву светињу бране.
На срећу, нема места за такве страхове. Председник Александар Вучић нас је небројено пута уверио да Србија са њим на челу има само један циљ и један интерес, а то је Србија и нико други. Уверио је нас, али и цео свет, последњи пут у Уједињеним нацијама, својим историјским говором који стоји раме уз раме са највећим обраћањима светских лидера откако су УН основане. Неко је морао да подсети читав свет да је заборавио на темеље на којима почивају мир и међусобно поштовање, а то су принципи међународног права, записани у Повељи УН. Неко је морао да их подсети да не могу да бирају чији ће суверенитет да подржавају, а чији неће и да не може да прође без последица ако подстичу и касније признају нелегалну сецесију Косова и Метохије, а да осуђују када се исто то догоди у некој другој земљи. Овај историјски час о праву, правди и принципијелности у међународним односима остаће дуго запамћен, а ми у Србији треба да будемо поносни што га је одржао баш наш председник.
Притисци на Србију зато неће бити ништа слабији, напротив. Они ће постати још јачи, и тражиће још јаче да донесемо “лака” решења. Али и ту имају проблем сви они који од Србије траже да иде тим путем. На челу Србије је човек који добро зна колико се замки крије иза сваког “лаког” решења и одлуке, а још боље зна да иза таквих решења нема користи за Србију и за њен народ. Иза политике председника Вучића и његових одлука стоје само Србија и њена будућност и ништа више. То је тежак, најтежи пут, али он је једини исправан и само он може да очува Србију као јаку и слободну земљу. Све друго је пут без повратка, где ће о Србији одлучивати неко други, а шта је најбоље за нас и за нашу децу говориће нам са стране. То Србија не дозвољава, то не да председник Вучић и то је једини разлог зашто су он лично и цела наша земља под притисцима какве нисмо видели деценијама.
Председник Вучић зато мора да добије нашу неподељену подршку за политику коју води, он не сме да буде сам, као што је био Черчил у најтежем часу за своју земљу. Не постоји изговор за тражење другачије политике, оне која би ишла лакшом стазом и у којој би се одлуке лако доносиле. Пут којим Србија иде не свиђа се многима у свету, а и у Србији би неки радо да га промене, али то више нема везе са Србијом и са њеним интересима. Напротив, има везе са интересима неког другог, ко не жели добро овој земљи и њеним грађанима. Наш народ има многе називе за такве људе, али памти их само по једном, по срамоти.
Као неко ко има привилегију да дуго и изблиза прати и следи политику председника Вучића, имам обавезу да тражим од свих да не штеде ни снагу ни енергију да стану иза те политике и свих одлука које ће Србија и њен председник убудуће да доносе. Ја ћу то радити све време, упорно и без резерве, као и до сада, као грађанин, саборац и пријатељ. И изнад свега, као један од многих који добро зна да је пут који имамо са председником Вучићем једини исправан, користан и частан за Србију.“
