Министарство одбране Републике Србије
 
26.12.2021.

Министар Стефановић: Речи које поједини злонамерно изговарају о Војсци Србије не могу бити даље од истине



Изјава потпредседника Владе и министра одбране др Небојше Стефановића:
 
„Срећан сам и поносан што наши војници, подофицири и официри дочекују Нову годину и божићне празнике уз веће плате, што данас својој деци и породици могу да приуште пристојан живот, реше кров над главом и што је Војска Србије свакодневно јача и опремљенија на понос свих њених грађана. Срећан сам јер је Србија војно неутрална, независна и слободна земља, у којој се њени грађани данас, уз своју снажну Војску, осећају сигурно. 
Баш зато што сам толико поносан на нашу војску и све њене људе и што волим своју земљу, увек се запрепастим када прочитам разне текстове и политичке пропаганде људи из Србије, а још више људи из система одбране, који улажу велики напор да о Војсци Србије не кажу ништа добро, нажалост често и прилично лоше, иако знају да речи које изговарају не могу бити даље од истине.
 
Треће повећање плата у последњих 14 месеци, које износи 8%, а које војници добијају од јануара, након 17% које су добили до сада, свакако није за потцењивање, а значајно је више од многих других категорија у нашем друштву. Држава је учинила све, на челу са председником Републике и врховним командантом Војске Србије Александром Вучићем, препознала важност и тежину позива сваког нашег војника и за њих издвојила највећа повећања плата. Наравно, то још увек није довољно, нити је идеално, али је свакако неупоредиво боље него у временима кад су војничке плате биле једва у вредности минималне зараде.
 
Увреде и злонамерно извртање чињеница, неретко са призвуком жаљења што земљом и војском не управљају они који су управљали од 2000-2012. и који су их оставили у готово безизлазном стању, износи притом неко ко је био у тој истој војсци и онда када ју је за 10 година бивше власти напустило 30.000 људи и онда када је просечна плата била мизерна и срамотна, када војници нису имали ни пристојан оброк, ни пристојну униформу, када Војска није имала ни дежурни ловачки пар, зато што је за “пар” недостајао још један авион. Улажу напоре, али ма колико се трудили, не могу да сакрију да данас војници имају неупоредиво боље услове за рад, да имамо 14 МиГ-ова 29, хеликоптере и другу најсавременију опрему и наоружање, да наша индустрија може да опрема своју војску ослањајући се на памет наших инжењера, које данас упошљавамо, а које су тако немилосрдно отпуштали у претходном периоду.
 
Жао ми је што такви и њима слични политичари, којима је једини мотив лични интерес, не разумеју да је нашим храбрим војницима мотив љубав према отаџбини. Нама су зато људи најважнији, они чине јаку Војску, без обзира на сво наоружање, тенкове и авионе које интензивно набављамо. Зато бринемо подједнако и да ли ће наш војник моћи да купи стан, да нахрани своје дете и да пристојно живи са својом породицом. А ништа од тога није могао и није имао у време када су о њему бринули управо ови који данас најгласније критикују.
 
Људи су били и остаће приоритет председника Србије и Министарства одбране, јер за разлику од њих, ми препознајемо и пожртвованост и посвећеност и радимо на томе да наша Војска буде и поносна и снажна, јер само таква гарантује снажну Србију.“