Страдање деце током НАТО агресије
mp4
(504,24 MB)
СТРАДАЊЕ ДЕЦЕ ТОКОМ НАТО АГРЕСИЈЕ - РАНЕ КОЈЕ НАЈВИШЕ БОЛЕ
Мете НАТО авиона 1999. године нису били само војни циљеви. Гађани су путеви, мостови, цивилни објекти. Иза тога остајале су рушевине, патња и жртве. Међу погинулима билo je и деце.
Маргит Савовић: „Дакле ми смо, комисија савезне владе која је радила на прикупљању доказа, материјала, судског материјала, обдукционих налаза, сведочанства, односно сведочења и оптужница, установили да је у НАТО бомбардовању погинуло укупно 81 дете. Значи то је званични податак. Од толике погибије имамо све ове документе. И сви ови случајеви су веома озбиљно документовани”.
Најугроженијим и најбеспомоћнијим припадницима људске заједнице сматрају се деца, дефинисано је и Конвенцијом о правима детета Уједињених нација донетом 1989. године.
Маргит Савовић: „Ову конвенцију још једино САД нису ратификовале. Све остале земље јесу и она је наравно у употреби тиме да обавезује државе да обезбеђују свој деци на овој планети опстанак, развој, право на живот. 1999. године флагрантно је прекршена ова конвенција и баш они који су потписивали и потписом су потврдили своју приврженост овим принципима, они су бомбардовали нашу земљу. Наравно бомбе не бирају кога ће погађати и 81 дете је било жртва те агресије“.
Бомбе нису бирале ни узраст, ни пол ни националност. Међу жртвама су Милица, Сања, Бојана, Далибор, Аријета, Насер, Осман....
Најмлађа жртва је једанаестомесечна Бојана Тошовић која је погинула уочи Ускрса, 11. априла 1999. године, приликом бомбардовања Мердара код Куршумлије. Двогодишњи Марко Симић био је жртва бомби које су пале на центар Новог Пазара. У Варварину је приликом гранатирања моста преко Велике Мораве погинула петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије у Београду. Бомбе су прекинуле и младалачке снове Гордане Николић и Милана Игњатовића из Владичиног Хана. Трогодишња Милица Ракић, девојчица погинула у својој кући приликом бомбардовања Батајнице, постала је симбол страдања деце у НАТО бомбардовању.
Споменик са епитафом „Били смо само деца“, у знак сећања на страдале малишане, подигнут је на прву годишњицу НАТО агресије на СРЈ у парку Ташмајдан у Београду.
Маргит Савовић: „Дакле најмлађе жртве су 2 до 3 месеца старости, а има и осамнаестогодишњака који су изгубиле животе под тим НАТО бомбама. Све у свему није то лепа слика и заиста велика је туга да је толико деце страдало, а исто тако треба поменути да поред погинуле деце имамо и огроман број рањене деце од којих и данас нека деца имају последице у виду инвалидитета, а о траумама психичке природе и не знамо пошто нисмо истраживали. Можда када бисмо сада, 20 година после бомбардовања, испитивали ту генерацију која је тада у време бомбардовања расла, видели бисмо каква су њихова сећања на те трауматичне дане“.
Маргит Савовић: „Оно што је мени најбизарније из свега овога је случај Ирене Митић која је страдала код Врања. Наиме бомба која је пронађена којом је она усмрћена, на бомби је исписано руком `да сам јако радостан што сам вас видео и коначно сам вас пронашао` пише један Италијан. Не треба заборавити да су у бомбардовању страдали и важни објекти. Важни за живот деце - значи школе, у Врању је шест дечјих вртића срушено, гађано је и уништено дечје одељење болнице „Драгише Мишовић“, а свему томе треба додати да у НАТО-у увек су се правдали, ако су се и правдали, да је све то колатерална штета. Мислим да је овај израз у нама најгори од свих израза које смо као неке нове изразе научили. Да је за њих и деца и објекти, значи школе, болнице, све је то било случајност. Које се дешавају у тамо неком рату“.
По подацима Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права у току НАТО агресије погинуло је 81 дете. Тачан број погинуле албанске деце не зна се ни данас. Највећи број албанских малишана страдао је када су НАТО авиони бомбардовали избегличке колоне код Ђаковице и Призрена у којима су углавном били деца, жене и старци. Сви угашени млади животи у НАТО статистици воде се као „колатерална штета“. За злочине нико није одговарао.
ФОТОГАЛЕРИЈА
