Монитор „Бодрог”
Монитор „Бодрог”
брод са којег су испаљени први хици у Великом рату
брод са којег су испаљени први хици у Великом рату
Монитор „Бодрог” изграђен je у будимпештанском бродоградилишту 1904. године. По завршеним техничким испитивањима ушао је у састав аустроугарске Дунавске флотиле. Био је то оклопљени брод, који је располагао моћним артиљеријским наоружањем – два топа калибра 120 мм, једна бродска хаубица истог калибра, два мања топа калибра 42 мм и три митраљеза. Требало је да превасходно служи за извођење операција на рекама, а предвиђен је и као подршка јединицама копнене војске које се налазе у непосредној близини река.
Заједно с мониторима „Темеш” и „Самош”, „Бодрог” се пред почетак Првог светског рата налазио на земунском пристаништу. Са њега су испаљени први хици на Београд. Били су то уједно први пуцњи у рату који ће се убрзо проширити на велики број земаља и којег су савременици називали Велики рат.
Српска војска није располагала снагама речне флотиле, а није имала ни адекватно оружје којим би се супротставила аустроугарским мониторима.
„Бодрог” је тих дана 1914. године неометано крстарио дунавским водама и бомбардовао Београд и друге подунавске градове и варошице у Србији. Дејством с „Бодрога” и осталих монитора 1914. године Београду је причињена огромна материјална штета, посебно у приобалним и централним деловима града. Тек са добијањем потребне муниције и доласком савезничке обалске артиљерије донекле је сузбијено дејство монитора и „Бодрог” је отеран са обала Београда.
У даљем току војних операција „Бодрог” је углавном коришћен на доњем току Дунава против српских и румунских војних снага. На крају Првог светског рата, приликом покушаја повлачења ка Будимпешти, насукао се на спруд низводно од Београда. Тада су га српски војници запленили.
На основу одредаба мировног споразума, заједно с још три речна монитора и два патролна чамца, „Бодрог” је 1920. предат Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Добио је ново име. Овај брод, дужине око 60 метара, тада је назван „Сава”. Под југословенском заставом пловио је до Априлског рата 1941, када га је посада потопила да не би пао у руке Немаца.
Власти Независне државе Хрватске извукле су га из воде и до 1944. године „Бодрог”, односно „Сава”, био је у саставу оружаних снага НДХ, када је поново, други пут, потопљен.
Након Другог светског рата југословенска морнарица поново га је извадила из воде, реконструисала, ремонтовала и модернизовала. У речној флотили ЈНА био је до 1962. године, када је повучен из употребе и расходован.
Монитор „Бодрог” је два пута био потапан, служио је у четири војске и променио више од шест држава. Данас је један од ретких сачуваних монитора на свету и има непроцењиву историјску вредност јер је са њега отпочео Први светски рат. Власништво је Војске Србије, реновиран је и представља својеврстан изложбени простор који сведочи о победи Србије у Првом светском рату.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду