Тифус – Србија земља смрти
Тифус – Србија земља смрти
јануар–април 1915.
Рат 1914. године донео је Србији велике губитке. Залихе санитетског материјала биле су истрошене, било је мало лекара. Кроз болнице је прошло више од 90.000 рањених и болесних. Опште хигијенске прилике су се погоршале. Око 70.000 заробљеника и стотине хиљада избеглица били су у сталном покрету.јануар–април 1915.
Да је преносилац пегавца бела ваш, знало се међу епидемиолозима од 1909. године. Део српских лекара, команде и трупе нису о томе биле благовремено информисане. Ваши су увек биле пратилац ратника, али оне заражене дошле су са аустроуграским заробљеницима пореклом из ендемичних крајева монархије, из Галиције. Приликом бекства Аустроугари су остављали болесне.
Зараза се те зиме 1915. године највише ширила преко недезинфикованих вагона и станичних зграда где су се мешали војници и цивили. Епидемија се ширила и запрежним колима која је санитет користио за евакуацију рањених и оболелих са фронта.
Болнице са недовољним простором и малим бројем особља биле су иницијално место епидемије. Најтеже је била погођена ваљевска болница, али и само место. Оболели од тифуса смештани су у школе, гимназије, хотеле… Цео град Ваљево постао је једна огромна болница.
Заједно са српским лекарима борили су се добровољци странци и лекари заробљеници. Шкотланђанке др Елионор Солто, Елизабет Рос и Елси Инглис, која је водила „Мисију шкотских жена”, лечиле су у својим болницама и инфективне болеснике.
У пролеће је у Крагујевац стигла британска војна санитетска мисија пуковника Вилијама Хантера. Његова заслуга је непроцењива јер је дао упутства за прављење и коришћење парног бурета, најефикаснијег и најјефтинијег средства за дезинфекцију. То буре, које је поред других мера успело да сузбије епидемију, убрзо је и у светској историографији постало познато под називом „српско буре”. Коришћен је посебан воз за дезинфекцију и вршена је вакцинација против трбушног тифуса.
Прву америчку мисију предводио је др Едвард Рајан, који је у београдској болници организовао борбу против пегавца.
Српским грађанима тих дана помагале су и мисије из Француске, Русије, Канаде, Грчке, Холандије, Данске и Пољске.
Од 534 лекара које је Србија тада имала, током епидемије тифуса умрло је њих 132. Од тифуса је умрла и позната српска сликарка Надежда Петровић, која је радила као добровољна медицинска сестра.
Према подацима Санитетског одељења Врховне команде, од јануара до августа 1915. године умрло је 16.475 војних лица. Од тога је од јануара до краја априла умрло 14.909, сигурно највише од тифуса. О цивилним жртвама епидемије тифуса нема поузданих података.
Др Миле Бјелајац
Институт за новију историју Србије
Институт за новију историју Србије
ФОТОГАЛЕРИЈА
