Злочини у Мачви
Злочини у Мачви
август 1914.
август 1914.
Дугогодишња пропаганда која је против Краљевине Србије и српског народа интензивно вођена у Аустроугарској, као и сам карактер војног похода на Србију означен као „казнене експедиције”, утицали су на бестијалност и размере ратних злочина. Злочини су почињени већ у првим данима рата, непосредно по уласку аустроугарских трупа у Србију средином августа 1914. године.
Цивилно становништво убијано је на свим правцима на којима су дејствовале аустроугарске снаге. У Мачви су то чиниле јединице углавном попуњене Мађарима, док су у Подрињу ужасне злочине починиле јединице с простора Хрватске. Становништво је обично убијано у групама, тако што би већа или мања група била везана заједно, а потом премлаћивана кундацима и бајонетима.
Забележено је и више случајева затварања група људи у школе и куће, које су затим паљене. Тако је било у селу Прњавор – симболу стрдања српског становништва у Мачви, Јадру и Поцерини.
Међу жртвама је било стараца од готово 90 година и деце млађе од годину дана. У готово свим местима забележени су случајеви силовања. Постоје сведочења и да су жене силоване у порти Саборне цркве у Шапцу.
Приликом повлачења аустроугарске војне снаге одводиле су са собом цивилно становништво у логоре. Одводили су првенствено мушку омладину, да би краљ Петар у блиској будућности остао без војника. У почетку су одвођени само младићи, али се убрзо чинило и са старцима, женама, девојкама, па и децом.
Заробљени српски трећепозивци који су ратовали у свом народном оделу стрељани су на лицу места јер су означени као припадници четничких снага.
Српске власти на терену нису биле у стању да утврде прецизне размере аустроугарских злочина будући да је убрзо после сламања прве уследила и друга аустроугарска офанзива. Није било довољно времена за озбиљнију истрагу, а аустроугарске снаге успеле су и да униште многе трагове злочина приликом брзог повлачења из Србије након пораза на Церу.
Бестијалност почињених злочина приморала је српску владу да се обрати независним експертима и дипломатским представницима неутралних земаља како би међународну јавност обавестила о размерама злочина које су аустроугарске снаге починиле на српској територији. Сачињен је обиман и документован извештај Министарства спољних послова, који је послат угледном криминологу Арчибалду Рајсу.
По доласку у Србију Рајс је три месеца сакупљао сведочанства и друге доказе, начинивши бројне фотографије, и 1915. године информисао светску јавност о почињеним злочинима. Утврђено је да је страдало најмање 1.300 људи, док је нестало 562, од којих 87 деце млађе од 10 година, док је 20 деце нестало.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
