Страдање Срба у Великом Међеру и Јиндриховицама
Страдање Срба у Великом Међеру и Јиндриховицама
1914–1918.
У култури сећања српског народа на страдања у Великом рату значајно место заузимају логор у Великом Међеру у данашњој Словачкој и логор у Јиндриховицама у данашњој Чешкој.1914–1918.
Логор у Великом Међеру, или Нађмеђеру како се некада звало, формиран је као један од првих логора у Аустроугарској монархији, у августу 1914. године. Састојао се од 36 барака прављаних за смештај између 6.000 и 12.000 људи. Међутим у њему je стално или привремено боравило око 20.000 људи. Од самог почетка то је био интернирски логор и пролазни логор за ратне заробљенике.
Први ратни заробљеници и интернирци ту су довожени у сточним железничким вагонима који су данима остајали затворени. Затвореници нису добијали ни храну ни воду, па су многи умрли још током транспорта.
У почетку су у логору била само поља ограђена жицом, па су измрцварени, исцепани и гладни заробљеници морали сами да подижу бараке како би се склонили од хладноће. Таква ситуација погодовала је ширењу зараза.
Они који су преживели суочили су се са епидемијом тифуса, која је харала од краја децембра 1914. до маја 1915. године. За време највећег интензитета епидемије у Нађмеђеру је умрло око 2.900 српских војника и цивила.
Из Великог Међера крајем 1915. године заробљени српски војници премештани су у друге логоре, у Маутхаузен, Ашах и Браунау. Ту су тада остали само интернирани српски цивили како из Србије и Црне Горе, тако и из монархије.
Први српски заробљеник у Великом Међеру умро је у септембру 1914, а последњи крајем октобра 1918. године. У овом логору укупно је страдало око 6.000 Срба.
Велика смртност била је и у Јиндриховицама, логору који се на немачком звао Хајнрихсгрин. Ту се се налазили ратни заробљеници и цивили интернирани после окупације Србије, првих месеци 1916. године. У Јиндриховицама се нашло око 35.000 српских војника и грађана различитог пола и узраста.
Највећа катастрофа наступила је када је због савезничке поморске блокаде крајем 1916. и почетком 1917. у аустријском делу монархије настала несташица хране и огрева. Основну исхрану у логорима тада је чинила чорба од сточне репе. Зима је била изузетно тешка, па је и хладноћа узимала данак у мртвима.
Српски и руски заробљеници који су били интернирани заједно умирали су у Јиндриховицама од глади и изнемоглости, а с пролећа, пошто су покушали да утоле глад младом травом и лишћем, смртност је масовно наступала од замршених црева.
Ситуација се поправила до средине 1917, када су почели да стижу пакети Црвеног крста, али је данак у Јиндриховицама плаћен са преко 7.000 мртвих српских војника, међу којима је било и око 300 српске деце узраста од 12 до 15 година.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
