Голгота Тимочке дивизије
Голгота Тимочке дивизије
6. септембар 1914.
6. септембар 1914.
Након победе на Церу, почетком септембра 1914. године, српска Врховна команда је под притиском савезника, и поред почетног противљења, прихватила да изведе офанзиву на Срем, који је тада био део аустроугарске територије. Циљ акције био је, ако не да се спречи, бар да се успори пребацивање аустроугарских снага на фронт у Галицији. На тој офанзиви посебно је инсистирао Петроград.
Планирану офанзиву требало је да изврши 1. Армија на прелазу код Купинова, где је био и главни правац напада, док је Тимочка дивизија I позива из састава 2. Армије требало да изведе демонстративна дејства код карауле Чеврнтија, источно од Сремске Митровице. Тимочка дивизија требало је на себе да привуче главнину непријатељских снага, углавном из састава 29. дивизије.
Наређење за десант издато је 4. септембра 1914. године. Дивизија је у том тренутку била удаљена од Саве око 30 километара, па је уследио дуги усиљени марш. Планирана акција почела је са неколико сати закашњења, тако да се десант уместо иза поноћи 5/6. септембра одвијао усред бела дана. Иницијатива је првих сати била на српској страни. До раног поподнева на супротну обалу понтонима је пребачено шест батаљона и једна пољска батерија од три оруђа. Основни циљ операције је постигнут. Тимочани су на себе привукли непријатељске снаге и тиме омогућили 1. Армији да несметано напредује и заузме Земун.
Ситуација на терену почела је да се мења. Услед снажног отпора аустроугарских снага српске снаге су се убрзо нашле у тешкој ситуацији. Две војске сукобиле су се на пољу Легет, у непосредној близини Чеврнтије и реке Саве. Први већи аустроугарски напад потпуно је растројио српске трупе, изазвао панику и одбацио их ка мосту, који због недостатка материјала није био довршен. Војници Тимочке дивизије остали су без појачања и дотура муниције. Други напад, који је отпочео у вечерњим сатима, нанео је велике губитке српској војсци. Делови Тимочке дивизије на левој обали Саве били су готово у потпуности уништени. Само око 600 српских војника успело је да се спасе.
Из строја је избачено око 6.400 официра и војника, изгубљена су три топа и 12 митраљеза. Око 5.200 војника Тимочке дивизије било је заробљено, док су остали погинули или се удавили у Сави. Аустроугари су имали око 2.000 погинулих и рањених. Ова операција имала је за последицу одмазду над српским становништвом у Срему, посебно у селима око Сремске Митровице. Био је то највећи српски пораз у току 1914, прве године рата у којој су Срби однели славне победе на Церу и Колубари.
На пољу Легет подигнут је споменик у знак сећања на страдале војнике Тимочке дивизије.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарaдник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
