Министарство одбране Републике Србије
 

Логор Маутхаузен



Логор Маутхаузен
1914–1918.
 
Један од педесет великих логора за ратне заробљенике у Аустроугарској био је и Маутхаузен на Дунаву у Горњој Аустрији, у близини града Линца. Иако је прва асоцијација на логор у Маутхаузену Други светски рат, на подручју овог места постојао је логор за заробљенике и у Великом рату. Удаљеност ова два озлоглашена логора је неколико километара.  

Логор у Маутхаузену формиран је 22. септембра 1914. године. У почетку је то била ледина ограђена бодљикавом жицом, на којој су логораши касније изградили 80 дрвених барака. Први заробљеници, њих 1.200, пристигли су у логор крајем октобра 1914. године. Крајем новембра у Маутхаузен је доведено 6.000 заробљеника, војника заробљених у време Церске битке, форсирања Саве код Чеврнтије и битке на Дрини, који су премештени из угарског дела монархије. Поред њих у логору је било и око 300 заробљених Руса. Број српских ратних заробљеника достигао је максимум, око 14.000, у току дефанзивне фазе Колубарске битке у децембру 1914. године.

У периоду од децембра 1914. до априла 1915. године овај логор захватила je епидемија пегавог и трбушног тифуса. Према сведочанству логорског помоћног лекара др Фридриха Коха из децембра 1914, кроз његову ординацију дневно је пролазило преко 600 болесних српских ратних заробљеника.
Људи су били пуни вашака и паразита, дроњави и подерани. У логору није било никаквог реда нити чистоће. Ситуација се касније још више погоршала, па је у јануару 1915. просечно дневно умирало 186 ратних заробљеника. Као жртва епидемије, лечећи болесне Србе, умро је и доктор Фридрих Кох.

Према подацима војних власти у Линцу, на гробљу у Маутхаузену сахрањено је 7.038 српских ратника. На споменику који је подигнут на месту некадашњег логора наводи се број од 8.000 умрлих Срба. Сачуване су књиге мртвих које сведоче о српским заробљеницима који су ту страдали.

Као последица масовног умирања до тада српски логор Маутхаузен од лета 1915. године постао је претежно италијански. У току 1916. број ратних заробљеника у овом тада претежно италијанском логору нарастао је до 40.000. Логор је распуштен у јесен 1918. године, након капитулације Аустроугарске и пораза Централних сила.
 
 
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарaдник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
 
  
 
photoФОТОГАЛЕРИЈА