Генерал Павле Јуришић Штурм
Генерал Павле Јуришић Штурм
1848–1922.
Павле Јуришић рођен је 22. августа 1848. у околини Герлица у Немачкој као Паул Штурм. Пореклом је био Лужички Србин. Завршио је Војну академију у пољском граду Вроцлаву и Ратну школу у Француској, у Нансију. Као пруски официр учествовао је у француско-пруском рату 1870–1871. године.1848–1922.
У Србију је дошао 1876. године. Променио је име у Павле Јуришић, а своје презиме Штурм додао је као надимак. Примио је православље и за свеца изабрао Светог Саву.
Учествовао је у српско-турским ратовима (1876–1878) као командант добровољачког пука. По завршетку ратова био је командир чете и командант батаљона. У српско-бугарском рату 1885. командовао је 6. пешадијским пуком Дринске дивизије.
После рата постао је командант пешадијског пука, па помоћник команданта и командант дивизијске области. Пензионисан је 1900, али је већ наредне године реактивиран у својству изванредног комесара граничних стража. Након тога командовао је Моравском, па Дунавском дивизијском облашћу, а од 1908. био је ађутант краља Петра.
У Првом балканском рату Павле Јуришић Штурм командовао је Дунавском дивизијом I позива, која је одиграла кључну улогу у победи српске војске у Кумановској бици. Тада је добио чин генерала.
Истакао се као командант и у Битољској бици.
Током Другог балканског рата командовао је Дринском дивизијом I позива, која је у првој фази Брегалничке битке претрпела почетни и најјачи удар бугарске армије. По завршетку рата наставио је да обавља дужност првог ађутанта краља Петра Карађорђевића.
У Великом рату командовао је трупама 3. Армије, која је на почетку рата дејствовала у Подрињу. Те трупе су у биткама на Дрини и Гучеву поднеле огроман терет аустроугарске офанзиве. У Колубарској бици, држећи централни део распореда српске војске, садејствовао је 1. Армији током њене победоносне офанзиве.
У тренуцима тројног напада на Србију 1915. године генерал Штурм је упорно бранио обале Дунава, настојећи да спречи продор немачких снага у долину Велике Мораве.
Након реорганизације српске војске на Крфу поново је постављен на место команданта 3. Армије. С те дужности смењен је у јесен 1916, након неуспеха које су јединице те армије претрпеле услед јаке бугарске офанзиве.
У тешким моментима за Србију и њену војску послат је у посебну мисију у Русију. Генерал Јуришић Штурм именован је марта 1917. за Канцелара Краљевих ордена. Пензионисан је 1921, после 56 година активне војне службе и учешћа у седам ратова.
Умро је 13. јануара 1922. у Београду. Један је од највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.