Војвода Вук

Војвода Вук
1881–1916.

Војин Поповић, познатији као Војвода Вук, рођен je 9. децембра 1881. у Сјеници. Школовао се у Крагујевцу. Војну академију завршио је 1901. године.

Учествовао је у Мајском преврату.

Као млади официр придружио се четничкој акцији. У четовању по Македонији учествовао је у борбама против Турака на Козјаку и Челопеку.

Непосредно пред почетак балканских ратова командовао је четничким одредом који је водио операције у долини Пчиње. Непрекидним акцијама утицао је на јачање четничког покрета на терену.

У балканском рату Козјачки одред Војводе Вука с успехом је дејствовао у позадини главнине турских трупа. Били су испред снага 1. Армије и успешно се борили у Кумановској бици и бици на Сртевици.

У Првом светском рату командовао је Јадарским четничким одредом, који је дејствовао на простору оивиченом Дрином, Савом, Колубаром и Медведником. Његови четници су заседним и препадним дејствима наносили осетне губитке аустроугарским јединицама и успоравали њихово напредовање. Уносили су пометњу у непријатељеву позадину и блокирали значајне путне комуникације. Четнички одреди Војводе Вука борили су се на Церу, Дрини, Колубари. Истицали су се личном храброшћу и постигнутим резултатима.

Након повлачења преко Албаније, Војин Поповић је у чину потпуковника на Солунском фронту постављен за команданта Добровољачког одреда, који је окупљао преостале преживеле четнике из свих одреда и новопридошле добровољце. Четници Војводе Вука освојили су и добро утврђени и брањени Кајмакчалан. Дринска дивизија је прва освојила врх Ниџе, али су их Бугари у контранападу поразили. У новом нападу четници су однели победу. Победа на Кајмакчалану, који су однели четници Војводе Вука, представља једну од симболички најважнијих битака у српској историји.

После Кајмакчалана четнички одреди наставили су да се боре и за освајање околних висова... Тада је, у јуришу на Грунишки вис 16. новембра 1916, погинуо и чувени Војвода Вук. Метак га је погодио директно у срце кад је застао да превије лакшу рану на руци. Имао је 35 година.

Његови четници наставили су да се боре. Десетковани су у борбама на Кајмакчалану – од 2.250 четника, колико је одред Војводе Вука бројао по доласку на Солунски фронт, преживело их је само 450. Одред је тада расформиран, а четнички одреди престали су да постоје.

Војин Поповић, Војвода Вук, сахрањен је на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Његови посмрти остаци пренети су 1923. године на Ново гробље у Београду.

Војвода Вук био је један од најпознатијих и највећих јунака четничке акције. У Београду му је подигнут споменик.

ФОТОГАЛЕРИЈА