Мајор Војин Танкосић
Мајор Војин Танкосић
1880–1915.
Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку.1880–1915.
Учествовао је у Мајском преврату 1903. године. Тада је по наређењу стрељао браћу краљице Драге, Николу и Никодија Луњевицу.
Активирао се у четничкој акцији 1905. године. Учествовао је у борбама на Челопеку. Истакао се као један од најодважнијих четничких команданата и као одличан стрелац. Касније је командовао четничком четом код Велике Хоче.
По анексији Босне и Херцеговине формирао је Четничку школу у Прокупљу, која је била својеврстан центар за обуку добровољаца. Прикупљао је борце за евентуалне операције на тлу Босне и Херцеговине и добовољце за стварање обавештајне мреже на том простору. Пошто је српска влада признала анексију Босне и Херцеговине, Танкосић је распустио школу у Прокупљу.
Непосредно пред почетак балканских ратова распоређен је у команду граничних трупа, са задатком прикупљања и обуке добровољаца.
У својству емисара српске владе одржавао је контакте с албанским прваком Исом Бољетинцем. Из тог периода највероватније датира и слика мајора Танкосића прерушеног у Албанца.
У балканским ратовима командовао је Лапским четничким одредом, који је имао задатак да делује као претходница трупа 3. Армије. Самоиницијативно је три дана пре започињања рата отпочео сукоб на граници с албанским наоружаним групама. На челу четничког одреда као претходнице српских трупа ушао је у Приштину.
У аустроугарском ултиматуму српској влади 1914. године означен је као један од организатора Сарајевског атентата. Оптуживан је да је дао оружје Гаврилу Принципу, због чега је почетак рата дочекао у притвору.
Пуштен је одмах по избијању рата. Поверен му је задатак да образује Руднички четнички одред. Четници мајора Такосића учестовали су у биткама на Дрини, Церу, Колубари. Водили су тешке борбе са непријатељем, прса у прса, бајонетима и бомбама.
Неустрашив и плаховите нарави, мајор Војин Танкосић тешко је рањен на Игришту код Великог Поповића 31. октобра 1915. године. Пренет је у болницу у Трстенику, где је неколико дана касније преминуо. Тајно је сахрањен.
Аустроугарске окупационе власти добиле су дојаву где се налази његов гроб. Тело су откопали и фотографисали како би српском становништву доказали Танкосићеву смрт.
Након рата сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Мајор Војин Танкосић био је један од најинтигрантнији српских официра који је учествовао у кључним историјским догађајима почетком века – Мајском преврату и Сарајевском атентату.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду