Каплар Момчило Гаврић
Каплар Момчило Гаврић
1906–1993.
1906–1993.
У Првом светском рату у редовима српске војске нашла су се и деца-ратници. Најпознатији међу њима био је Момчило Гаврић, а забележено је и ратовање дванаестогодишњег Драгољуба Јеличића из Шапца, који се српској војсци придружио 1914. године у жељи да освети погинулог оца.
Симбол све деце-ратника на српском фронту постао је ипак осмогодишњи Момчило Гаврић, најмлађи борац у редовима Антанте. Рођен је 1. маја 1906. у Трбушници код Лознице. Био је најмлађе, осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић. У августу 1914, као осмогодишњак, остао је сироче пошто су му аустроугарски војници из 42. „вражје” пешадијске домобранске дивизије, регрутоване на територији Хрватске, убили оца, мајку, три сестре, четири брата и баку и запалили кућу. Момчило је случајно преживео пошто је у моменту страдања његове породице био код стрица, где га је отац послао да нађе запрегу.
Наишавши на пустош, згариште и лешеве најмилијих, Момчило се козјим стазама упутио кроз врлети планине Гучево да тражи српску војску. Наишао је на трупе Дринске дивизије I позива. Исцрпљеног и крвавог од пробијања кроз жбуње и шипражје прихватио га је Дрински артиљеријски пук, којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат социјалисте Димитрија Туцовића. Када су чули Момчилову причу српски војници су заједно с њим кренули да освете Гавриће. Мајор Туцовић је потом издао наређење својим војницима да свакога дана дају Момчилу да опали три пута из топа на непријатеља у знак освете за страдалу породицу.
Српски војници задржали су Момчила у својим редовима као „сина Дринске дивизије”. Један од војника, кројач, сашио му је униформу и шајкачу од старих шињела, а добио је и пушку са скраћеном цеви. Када му је било девет година командант пука унапредио га је у чин каплара, најмлађег на свету.
Момчило Гаврић повлачио се преко Албаније са артиљерцима Дринске дивизије. Преживео је захваљујући доброти српског војника који му је дао конзерву укљева и савет да може јести само једну дневно. Тај војник који га је спасио умро је од глади.
Након евакуације на Крф Момчило је добио прву праву униформу. У редовима Дринске дивизије учествовао је у борбама на Кајмакчалану. Обилазећи фронт 1917. године, војвода Мишић био је шокиран када је видео једанаестогодишњег дечака у униформи. Када му је објашњено да је Момчило с Дринцима још од 1914, војвода га је унапредио у чин поднаредника. Са својом јединицом учествовао је у пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и стигао чак до Словеније.
На крају рата послали су га у Енглеску, чије су добротворне организације преузеле бригу о школовању српске сирочади. Момчило је три године провео у гимназији „Хенри Рајт” у Лондону.
У току рата неколико пута је рањаван. Најмлађи је носилац Албанске споменице.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарaдник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
