Ратни циљеви Краљевине Србије – Нишка декларација
Ратни циљеви Краљевине Србије – Нишка декларација
децембар 1914. године
децембар 1914. године
Почетак Великог рата ставио је Краљевину Србију, њен народ и војску пред велике жртве и искушења. Процењено је да је око 100.000 војника током петомесечних борби 1914. године избачено из строја. Сам рат наметао је потребу да се дефинишу ратни циљеви.
Дугогодишњи аустроугарски притисак, нерешено српско национално питање и подељеност српског националног простора између великих империја утицали су на српску владу да приступи уобличавању ратних циљева Краљевине Србије, који би били утемељени на историјским и етничким основама.
Већ од јесени 1914. окупљала је најзначајније српске научнике ради њиховог утврђивања. Историчар Станоје Станојевић тражио је спој историје јужнословенских народа, лингвиста Александар Белић проучавао је лингвистичку идентичност језика, Слободан Јовановић је изучавао политичку везу, а географ Јован Цвијић антрополошку и географску везу Срба, Хрвата и Словенаца. Дефиниција југословенског програма српске владе требало је да буде изграђена на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.
Паралелно с радом на конципирању ратних циљева, започео је рад на окупљању присталица југословенског уједињења са простора Аустроугарске. Програмску декларацију написао је један од водећих самосталних радикала и министар привреде у новообразованој влади Милорад Драшковић.
Српска влада је у јеку Колубарске битке, 7. децембра 1914, изашла пред Народну скупштину с Декларацијом у којој су јасно дефинисани ратни циљеви Србије. Као главни ратни циљ Краљевине Србије постављено је ослобођење „неослобођене браће” – Срба, Хрвата и Словенаца и њихово будуће уједињење.
Текст Декларације је у изводу саопштен посланицима Русије, Француске и Велике Британије. Савезници нису подржали ратни циљ Краљевине Србије 1914. године. Он се тада није уклапао у њихове ратне планове. До његовог прихватања дошло је знатно касније, тек у другој половини 1918. године.
Јавно прокламовање ратних циљева слало је Јужним Словенима у Аустроугарској поруку о томе за шта се Србија залаже, поруку да ће једног дана бити ослобођени и да ће доћи до уједињења. На унутрашњем плану Нишка декларација требало је да учврсти и ојача уверење о потреби даљег ратовања и жртвовања.
Доношењем декларације у Нишу децембра 1914. године постављене су основе будућег југословенског уједињења и стварања јединствене јужнословенске државе.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
