Велика офанзива
Велика офанзива
октобар–новембар 1915.
Са речних бродова монитора 5. октобра 1915. отпочео је велики напад на Краљевину Србију. Радило се о четвртој офанзиви коју су Централне силе предузеле против Србије. Након три неуспешна напада 1914, Аустроугарској монархији придружиле су се Немачка и Бугарска.октобар–новембар 1915.
Напад је поверен немачком фелдмаршалу Аугусту фон Макензену. План је био да се српска војска нападне и опколи са свих страна. Немачке снаге имале су задатак да продиру на великоморавском правцу, аустроугарске да са севера и запада наступају ка унутрашњости Србије, док је бугарска армија требало да са истока потискује српску војску ка Нишу и потом Крушевцу. Посебна бугарска армија, која није била под Макензеновом командом, требало је да пресече српској војсци одступницу ка југу и прекине њену везу с Грчком и савезничким снагама које су почеле да се прикупљају у Солуну.
Савезничке француско-енглеске трупе које су из Солуна кренуле у офанзиву с намером да се споје са српском војском, биле су недовољне да се озбиљније супротставе бугарској војсци. Заустављене су на југу Македоније.
Српска војска, упркос високом моралу и жељи да одбрани отаџбину, није била у стању да се сама бори с далеко надмоћнијим непријатељем. Након борби 1914. године и епидемије тифуса која је владала у Краљевини, била је проређена и исцрпљена. На српској страни борило се око 400.000 војника, а непријатељске снаге биле су дупло веће, било их је скоро 800.000. Посебно је била изражена непријатељева надмоћ у артиљерији.
Иако знатно инфериорнија, српска војска наставила је отпор и у борби се повлачила ка југу, ка једином проходном правцу – Јадранском приморју. Напуштањем територије Краљевине Србије требало је сачувати главнину војске, довести је до Јадранског приморја и уз помоћ савезника реорганизовати и оспособити да настави борбу у даљем току рата. У повлачење преко тешко проходних црногорских и албанских планина кренуло је на стотине хиљада људи – све три армије српске војске и огроман број цивила.
Из поштовања према јунаштву и храбрости које су тих дана у борбама за одбрану Београда показали погинули српски војници, немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен подигао им је споменик на Топчидеру, на ком на српском и немачком језику пише: „Овде почивају српски јунаци”. То је један од ретких примера у историји да је победник одао такву почаст непријатељској војсци.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
