Одбрана Београда
Одбрана Београда
1914–1915.
Главни град Краљевине Србије налазио се уз саму границу са Хабзбуршком монархијом. Зараћене стране делиле су само реке Сава и Дунав. Због тако неповољног геостратешког положаја Београда Врховна команда у ратном плану против Аустроугарске није предвидела одбрану престонице.1914–1915.
Београд је бомбардован већ првог дана рата, 28. јула 1914. године. Од Теразија до Славије скоро све куће биле су погођене. Гађан је Београдски универзитет, Двор, хотел „Москва”, Народни музеј... Београдски цариници, жандарми, комите и трећепозивци успели су одбију покушај Аустроугара да се искрцају на савском пристаништу.
После Церске битке донета је одлука о формирању посебне војне формације од трупа I, II и III позива, под називом Одбрана Београда, за чијег је команданта постављен генерал Михаило Живковић. Трупе Одбране Београда успешно су одбијале слабије нападе непријатеља у јесен 1914. године и чак су у два наврата заузеле Земун. У време дефанзивне фазе Колубарске битке аустроугарске снаге су први пут привремено заузеле град 2. децембра 1914, али су га српске трупе повратиле 13 дана касније.
Најинтензивније борбе око престонице виђене су октобра 1915. године, за време заједничке аустроугарско-немачко-бугарске офанзиве на Србију. Један од главних циљева похода било је и освајање Београда. За напад на град концентрисани су VIII аустроугарски и XXII немачки резервни корпус. Ове снаге имале су подршку аустроугарске дунавске флотиле, неколико ваздухопловних ескадрила и око 300 артиљеријских оруђа, међу којима и десет мерзера од 305 mm и три мерзера од 420 mm, познатих као „дебела берта”. Трупе Одбране Београда биле су четири пута слабије од противника и располагале су са 16.000 бораца и 77 артиљеријских оруђа.
Напад је почео 5. октобра разорном артиљеријском припремом, која је трајала два дана. Непријатељска пешадија кренула је у напад 7. октобра ујутро. Немци си наступали преко Саве, код Аде Циганлије, а Аустроугари преко Дунава, код Куле Небојша и дунавског кеја.
Српска војска је 7. и 8. октобра настојала јуришима да избаци непријатеља са београдског приобаља. Пред један од тих јуриша командант 2. батаљона 10. кадровског пука мајор Драгутин Гавриловић одржао је свој чувени говор у ком је позвао браниоце да се до последњег жртвују за част престонице. Трупе Одбране Београда повукле су се из престонице ноћу 10/11. октобра на линију Ерино брдо – Торлак – Петлово брдо, а три дана касније на авалске положаје.
Београд је и у немачко-аустријском нападу октобра 1915. године доста порушен. Остао је под непријатељском влашћу све до 1. новембра 1918. године.
Немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен, који је командовао операцијом напада на Србију, подигао је споменик херојским српским војницима који су погинули у одбрани Београда. На споменику је на српском и немачком написано: „Овде почивају српски јунаци”.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сардник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
