Српска флотила током Великог рата
Српска флотила током Великог рата
Први хици у Великом рату испаљени су на Београд са аустроугарских речних бродова мониторa. Српска војска није имала речну флотилу која би се супротставила непријатељским ратним бродовима, те је једино могла да минира пловни пут непријатељу и запречи Дунав и Саву. У томе су им помагале руске снаге, које су дошле у помоћ септембра 1914. године. Али то није било довољно. Савезници су у Београд послали тешке морнаричке топове намењене за гађање аустроугарских монитора. Стигле су и француске и британске јединице.
Тада је направљен и први српски ратни брод, оклопљени чамац „Јадар”, који је 6. августа 1915. поринут у Саву. Tај датум Речна флотилa данас обележава као свој дан. Пловни парк Бродарске чете команде Аде Циганлије у то време чинили су и оклопљени брод „Тимок” и седам моторних чамаца. У бродарској чети налазио се и 21 шлеп, девет дрварица, 15 чамаца, две лађе и два метална понтона.
Напад немачко-аустроугарских снага октобра 1915. године почео је жестоком артиљеријском припремом. Прва артиљериjска зрна падала су на фабрику шећера, у коjоj су били смештени команда Аде Циганлиjе и Бродарска радионица. Снаге за одбрану Велике и Мале Аде Циганлије и бродарци са Саве и Дунава грчевито су се борили. Непријатељ је био далеко надмоћнији, па је наређено повлачење и потапање свих пловних обjеката. Уништен је и мост који је спајао Аду са Чукарицом.
Борба импровизоване српске речне ратне флотиле у Првом светском рату заузима истакнуто место у херојској одбрани Београда. Заједно са трупама Одбране Београда повлачили су се и борци са бродова, који су са собом носили поскидана оруђа са пловила српске флотиле. Они су се последњи укрцали на брод који је са албанске обале одлазио на грчко острво Крф.
На Крфу је убрзо формирана и Бродарска команда, а за првог команданта изабран је потпуковник Милан Ј. Радојевић. По формирању Бродарске команде купљен је бродић „Авго” („Зора”), некадашња грчка торпиљарка коју су бродарци назвали „Србија”. Имао је депласман од 50 тона и био дугачак око 30 метара. Сталну посаду чинило је 12 чланова, састављену од капетана и лађара са Саве и Дунава. Брод је поносно пловио Јонским морем под српском тробојком. Застава Србије, на коју краљевина није имала право јер није поморска земља, вијорила се морем испред Крфа уз објашњење да служи за подизање морала српских војника.
Након одласка српске војске са Крфа, пут Солуна запутио се и брод „Србија”. Он је упловио у луку Солун у јутро 18. маја 1916, на одушевљење и дивљење присутних.
Брод „Србија” пловио је на рути Солун–Микра, где се налазио логор српских војника. Остало је забележено да је бродом „Србија” превезено више од 36.000 војника и 760 тона разне робе.
Бошко Антић, адмирал у пензији
ФОТОГАЛЕРИЈА
