Албанска голгота
Албанска голгота
октобар 1915–јануар 1916.
октобар 1915–јануар 1916.
Све је почело октобра 1915. године, када су удружене немачко-аустроугарско-бугарске снаге напале Србију. Након нешто више од месец дана пружања жестоког отпора далеко надмоћнијем непријатељу, српско војно и државно вођство донело је одлуку о постепеном повлачењу ка Јадранском приморју.
Процењује се да је у повлачење кренуло више од 400.000 људи. Последње идеје о могућој контраофанзиви напуштене су након седнице команданата армија у Пећи, којима је у одсуству Штаба Врховне команде као најстарији председавао војвода Степа Степановић.
Прва колона, у којој су се налазили краљ, влада и дипломатски кор, кренула је из Призрена 26. новембра 1915. године. Преко Љум-Куле и Везировог моста кретали су се ка Љешу.
Из правца Пећи је пут Андријевице, Подгорице и Скадра кренула главнина српске војске – трупе све три армије и Одбране Београда.
Трећим правцем, са Косова ка Дебру, Елбасану, Тирани и Драчу, повлачила се Тимочка војска.
Српска војска се заједно с великим бројем избеглица кретала по залеђеним путевима, с минимумом хране... Умирало се од глади, зиме и исцрпљености. Нападала су их и поједина албанска племена која нису признавала власт Есад-паше Топтанија, владара Албаније који је важио за искреног и оданог српског пријатеља.
Главнина српске војске се између 15. и 21. децембра 1915. прикупила у околини Скадра. Ту се нашло око 160.000 српских војника, који су чекали даље кораке савезника везане за реорганизацију на том простору или даљу евакуацију.
Процењује се да је током повлачења до Скадра српска војска изгубила више од 20.000 људи. Огромне су биле и жртве међу цивилима који су се повлачили заједно са српском војском.
Али ту није био крај страдању. Српски војници и цивили умирали су од глади и на улицама Скадра и Љеша. Из пешчане и плитке луке Свети Јован Медовски није било могуће безбедно организовати евакуацију. Због близине непријатељске морнаричке базе сваки други брод у овој луци је потопљен. Храна за српске војнике није могла да буде достављена.
Савезници нису знали шта ће са српском војском која је умирала на Албанском приморју. Тек након интензивне дипломатске преписке и енергичног става руског цара Николаја Другог, британски, француски и италијански савезници предузели су кораке за даљу евакуацију српске војске и избеглица.
Болесна, исцрпљена и полумртва српска војска кренула је нових 250 километара пешице, кроз блато и мочваре, до Валоне. А онда је из Валоне, са југа Албаније, италијанским бродовима евакуисана за Крф.
Према подацима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у тромесечној Албанској голготи, у повлачењу од Београда до Крфа дугом више од 700 километара, страдало је 77.455 војника и око 140.000 цивила.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
