Евакуација српске војске
Евакуација српске војске
јануар–април 1916.
јануар–април 1916.
Главнина српске војске, након повлачења преко планина Црне Горе и Албаније, прикупила се на Албанском приморју, у околини Скадра. На северу Албаније нису постојали услови за попуну, реорганизацију, неопходан одмор и опоравак српске војске. У Скадру није могло да се организује ни уредно снабдевање. Због тога је од савезника захтевана евакуација.
Западни савезници у почетку нису схватали значај српских молби. Tек након молбе коју је регент Александар упутио руском цару Николају и његове интервенције, западни савезници су озбиљније приступили проблему снабдевања и избора места за реорганизацију војске Краљевине Србије.
У Албанији нису постојали услови за реорганизацију и формирање фронта. Лука у Сан Ђовани ди Медуа није била оспособљена за пристајање већих бродова. Одлучено је да српске трупе крену у повлачење ка Валони, јер је та лука била најпогоднија за евакуацију. Било је јасно да ће евакуација ићи из Валоне, али савезници још нису били одредили где ће српска војска бити евакуисана. Најпре је одлучено да то буде Бизерта у Тунису. Прве евакуције за Бизерту кренуле су 4. јануара 1916. и тада је превезено више од 9.000 најболеснијих српских војника.
Када су се савезници усагласили да главнина српске војске буде пребачена на Крф, задатак евакуације углавном је поверен италијанској морнарици.
Италијани су из Валоне прво евакуисали преко 22.000 аустроугарских заробљеника који су се повлачили са српском војском. Месец дана након тога, 26. јануара 1916, почели су да укрцавају на бродове и српске регурте.
По плану генерала Мондезира требало је дневно евакуисати по 2.000 људи, али је услед техничких проблема и активности аустроугарске морнарице тај план био неостварив. Српски војници и избеглице превожени су углавном италијанским бродовима, који су кренули из луке Бриндизи. Последњи српски војник евакуисан је са албанске обале 5. априла 1916. године. За нешто више од два месеца превезено је око 136.000 српских војника, 10.000 коња, више од 22.000 тона материјала, муниције и хране, као и 50 комада тешког артиљеријског оруђа.
У знак сећања на ту акцију у италијанском граду Бриндизи постављена је плоча на којој је записано да је италијанска морнарица у евакуацији користила 584 цивилна пловила, да су обављена 202 путовања и да је спасено око 115.000 српских избеглица. Италијански подаци разликују се од података српске Врховне команде из 1916. године. И док Италијани наводе да је превезено око 260.000 српских војника и цивила, Врховна команда имала је податке за око 160.000 Срба. Без обзира на разлике у бројевима, ова акција сматра се највећом поморском евакуацијом у Великом рату. Она и данас побуђује интересовање историчара морнарице широм света.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
