Есад-паша Топтани
Есад-паша Топтани
1863–1920.
Есад-паша Топтани рођен је 1863. године у Тирани, у једној од најпознатијих и најбогатијих албанских беговских земљопоседничких породица. До балканских ратова био је у османским војним и жандармеријским структурама. Након командовања жандармеријом у Јањини, био је командант гарде султана Абдула Хамида Другог. На том месту га је затекао младотурски преврат 1908. године. Придружио се младотурском покрету и већ 1909. постао посланик у парламенту, заступајући Драч и његову околину.1863–1920.
У балканским ратовима, након мистериозне смрти дотадашњег команданта Хасана Ризе, од јануара 1913. преузео је команду над посадом скадарске тврђаве коју су опседале српске и црногорске војне снаге. Након неколико месеци опсаде, априла 1913. предао је гарнизон српској и црногорској војсци, претходно изморен глађу и болестима.
Како новостворена албанска држава није била конституисана, заједно са својим жандармима и лојалним племенским главарима контролисао је најзначајније делове северне и централне Албаније. Окупио је око себе доста муслиманских беговских породица које су страховале да ће услед могућег јачег утицаја Запада и западних идеја изгубити постојеће привилегије и формирао Републику Централну Албанију са седиштем у Драчу. Градио је савезничке односе са Србијом, примајући од ње знатна финансијска средства и очекујући одређене територијалне компензације.
Под притиском западних сила почетком 1914. признао је власт кнеза Вилхелма Вида, а заузврат је добио место министра војске и унутрашњих послова у првој међународно признатој албанској држави Кнежевини Албанији. Због подршке османској рестаурацији у Албанији ухапшен је по налогу Аустроугарске и протеран из земље. Након што је у јесен 1914. Вилхелм Вид побегао из Албаније, Есад-паша кренуо је из Француске у Албанију. Пре тога се у Нишу састао с Николом Пашићем, с којим је склопио споразум о савезу који је подразумевао стварање заједничких политичких и војних институција, српску новчану помоћ, изградњу пруге до Драча, али и могућност српске војне интервенције у Албанији.
Вративши се у Aлбанију прогласио је нову државу коју је назвао Aлбански Исламски Емират. Након уласка Турске у Први светски рат изгубио је подршку муслиманског беговата. Током оружане побуне потиснут је и затворен у Драчу. Спасила га је српска војна интервенција у лето 1915. године.
Есад-паша Топтани потписао је у Тирани 28. јуна 1915. тајни уговор о унији између Србије и Албаније, којим је било предвиђено формирање заједничке војске, централне банке две земље, царинске управе и заједничких дипломатских председништава.
Током повлачења српске војске преко Албаније крајем 1915. и почетком 1916. пружио je помоћ Србима на простору који су контролисале његове војне снаге у обезбеђивању повлачења, давању хране где је то било могуће и наредбом да локално становништво прихвата српску монету. Након аустроугарске окупације 1916. године напустио је Албанију. С одредом албанских жандарма једно време учествовао је са српском војском у биткама на Солунском фронту.
Уз помоћ српске владе поднео је 1919. на Мировној конференцији у Паризу меморандум о Албанији, који је био у сагласности са српским ставовима по питању решења Албаније.
Убио га је студент Авни Рустеми у Паризу 1920. пред повратак у Албанију, где су га очекивале присталице које су преузеле контролу над већим делом Албаније. Сахрањен је на српском војничком гробљу Тије у Паризу.
Есад-паша Топтани био је један од најзначајнијих албанских владара с почетка 20. века. Заступао је тезу „Балкан балканским народима”. Сарађивао је с Краљевином Србијом и Срби су га сматрали великим пријатељем српског народа.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
