Министарство одбране Републике Србије
 

Плава гробница



Плава гробница
јануар–март 1916.
 
Са доласком српске војске и избеглица на албанску обалу окончана је тек прва етапа страдања српског народа. У Албанији није било довољно хране, а нису долазили ни савезнички бродови. Тек након оштре интервенције руског цара Николаја Романова и руске владе, у операцију евакуације укључили су се Французи, поред већ за то задужених Италијана.

Oко 150.000 српских официра, војника и цивила евакуисано је тада на острво Крф, у Тунис и Француску. Ти транспорти били су стално изложени нападима непријатељских подморница. Највећи број војника, њих око 135.000, почетком 1916. године нашао се на Крфу.

Пре искрцавања на Крф било је предвиђено да се изврши санитарни преглед српских војника на острвцу Лазарет, где је била формирана и болница за заразне болеснике. Оболели од заразних болести остајали су на Лазарету, док су животно угрожени евакуисани на острвце Видо, у непосредној близини града Крфа. Било је око 15.000 тешко болесних.

На острву Видо од 21. јануара 1916. године под шаторима је постављена српска Моравска стална војна болница. На острву се налазило неколико хиљада насмрт исцрпљених и болесних војника, међу којима је био велики број регрута, који су били у најгорем стању.

Првих дана стопа смртности била је изузетно висока, па није вођена прецизна евиденција о жртвама. Према каснијим извештајима дневно је умирало по неколико стотина оболелих војника.

Главни узрочници смрти, поред изнемоглости, били су дизентерија, колера, трбушни и пегави тифус. Најтежа ситуација била је међу регрутима. Свакодневно је у амбуланте довожено по 10–15 младића у бесвесном стању, без пулса, без температуре, са клиничком сликом азијатске колере, од које су умирали одмах.

Умрли војници у почетку су сахрањивани у плитким каменим гробницама на обали острва. Ту је настало и прво српско гробље, са око 1.200 сахрањених. Касније су, када због недостатка простора и каменитог тла то више није било могуће, тела преминулих из барки француског санитетског брода полагана у дубине Јонског мора. Рачуна се да је током три месеца боравка српске војске на Крфу боловало и лечило се око 28.000 болесника. У „Плавој гробници” и на 27 гробаља на Крфу и Виду сахрањено је 7.750 српских војника.

У знак сећања на ова страдања на острву Видо је 1938. године изграђена спомен-костурница по пројекту архитекте Николаја Краснова, у којој су у 1.232 касете похрањени посмртни остаци српских ратника ексхумираних са крфских гробаља чији су лични подаци познати. Маузолеј је вечно почивалиште и за 1.532 српска ратника чија имена нису забележена.

Велики број српских војника остао је у дубинама Јонског мора, у „Плавој гробници”, коју је у истоименој поеми описао песник Милутин Бојић.
 
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
 
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
 
photoФОТОГАЛЕРИЈА