Битка на Кајмакчалану
Битка на Кајмакчалану
август–септембар 1916.
август–септембар 1916.
После реорганизације српске војске на Крфу и Бизерти, крајем априла 1916. године, отпочело је њено пребацивање на полуострво Халкидики у близини Солуна. Ту је 129.000 српских војника требало да прими артиљерију, стоку и другу опрему, а потом да поседне централни део фронта од Вардара до Лерина.
Српска војска још није стигла да се распореди на додељене положаје, а отпочела је изненадна бугарска офанзива из правца Битоља према Островском језеру, Лерину и Водену. После претрпљених великих губитака бугарска војска морала је да се заустави 27. августа. Тих дана водиле су се борбе које ће остати упамћене као Горничевска битка.
После тих успеха српска војска кренула је даље. Трећој армији стављено је у задатак да заузме масив Кајмакчалана, који је био веома битан за даље офанзивне акције.
Заузимање утврђеног врха Кајмакчалана, надморске висине 2.525 метара, кога су Бугари прозвали „Борисов град”, а Срби „Капија слободе”, плаћено је великим жртвама. Артиљерија је и овог пута крчила пут пешадији. Дринска дивизија водила је 25. септембра 1916. жестоке борбе са бугарском војском. Кајмакчалан је освојен, али Бугари су кренули у контранапад. У ноћи 26. септембра вођене су крваве борбе, борбе на бајонет, прса у прса. Исцрпљена Дринска дивизија није могла да сачува стечено, па су се Бугари поново утврдили на положају. Срби су ојачавали снаге и кренули у нови напад и бугарска војска је 30. септембра дефинитивно протерана са врха Кајмакчалана. Први су котом овладали добровољци, четници војводе Вука Поповића. Наредних дана водиле су се борбе за освајање околних висова. Падом Сиве стене све бугарске наде су срушене и они су напустили тај део бојишта. После низа борби, 19. новембра 1916. српске и француске снаге ушле су у Битољ. Српска војска се после скоро годину дана поново нашла у отаџбини.
У овим борбама српска војска имала је око 4.800 погинулих и око 2.000 несталих војника, а из строја је избачено око 30.000 бораца.
Битка за Кајмакчалан је прва велика победа реорганизоване српске војске, која је вратила борбени дух војницима. Освајањем Кајмакчалана и Битоља показала је да није уништена, да је и даље респектабилан фактор на који се мора рачунати у будућим војним операцијама.
Др Миле Бјелајац
Институт за савремену историју