Авијација у Првом светском рату
Aвијација у Првом светском рату
1914–1918.
1914–1918.
Краљевина Србија купила је прве авионе 1912. године, а 24. децембра донета је и наредба о формирању српске Ваздухопловне команде. Тако је постала једна од првих 15 држава у свету које су имале војну авијацију. Авиони су употребљени врло брзо, у балканским ратовима.
Први ваздухоплови били су јако крхке конструкције, направљени од дрвета, лепка, платна и клавирских жица. Имали су слабе моторe, од 50 до 70 коњских снага.
Почетак Првог светског рата затекао је српско ваздухопловство са шест пилота, девет авиона и два балона. Задатак пилота био је да извиђају правац продирања непријатеља. Информације које је српској команди доставило ваздухопловство допринеле су великим победама копнене војске у Церској и Колубарској бици. Борбе у ваздуху није било јер ни аустроугарски ни наши авиони у то време нису били наоружани. Забележено је да је једном приликом српски пилот Миодраг Томић летео је у сусрет непријатељском авиону и да су аустроугарски пилоти пуцали на њега из пиштоља.
Услед честих кварова и удеса српска авијација је после неколико месеци рата имала само један исправан авион, па је затражила помоћ савезника. Француска је 1915. године послала ескадрилу од 12 савремених авиона „морис фарман”, која је била потчињена српској Врховној команди.
У авионима се тада као наоружање користио сноп зашиљених челичних штапова који су пилоти избацивали из кокпита. Приликом пада они су добијали толику енергију да су могли да пробију и коњаника и коња на простору од скоро сто квадратних метара.
Непријатељски авиони гађани су и са земље. Рака Љутовац, нишанџија једног импровизованог противавионског топа, оборио је 30. септембра 1915. изнад Крагујевца непријатељски авион. Био је то први авион који је оборен изнад Краљевине Србије.
Први српски наоружани авион био је „олуј”, тачније авион типа „блерио” 11, који је добијен од Француза. На њему је постављен митраљез „шварцлозе”.
Током аустријско-немачко-бугарске офанзиве непријатељ је ангажовао више од сто авиона. Српска војска била је принуђена на повлачење, а са њом се повлачила и француска ескадрила која је стигла све до Косова. Тада је донета и одлука да део рањеника и болесника буде пребачен авионима до обала Јадранског мора. Међу њима је био и добровољац пилот поручник Милан Растислав Штефаник, Словак. Његовом евакуацијом, која је извршена под командом српске војске, авиони су први пут у историји авијације употребљени за транспорт рањеника и болесника.
Српска аеропланска команда је са Крфа пребачена у Микру, крај Солуна. Ту су организоване школе за обуку пилота и радионице за поправку авиона.
Уз помоћ савезника 1916. године формирана је Српска аеропланска ескадра, састављена од пет француско-српских ескадрила. Прва ескадрила коју су чинили само српски, тада већ добро обучени и искусни пилоти, формирана је 17. јануара 1918, а већ 1. маја по истом принципу и 2. српска ескадрила.
Почетком 1918. године српска авијатика била је опремљена са 60 авиона, међу којима су били савремени бомбардери „бреге” 14 и ловци „њепор” и „спад”.
Српски пилоти учествовали су и у пробоју Солунског фронта и успели да оборе тридесетак бугарских и немачких авиона. Са око 3.000 летова дали су велики допринос ослобађању отаџбине.
ФОТОГАЛЕРИЈА
