Министарство одбране Републике Србије
 

Пробој Солунског фронта



Пробој Солунског фронта
 
Српска војска се од децембра 1916. године налазила у утврђеним положајима на Могленским планинама. У Битољу и околини успостављена је српска државна управа. Ишчекивала се коначна офанзива за ослобођење земље.

Српско командовање је свих претходних година било убеђено да је на овом помоћном балканском фронту могуће решити рат. Почетна идеја пуковника Живка Павловића да се направи стратешко изненађење пробојем преко Доброг поља коначно је прихваћена 1917. године. Ту идеју подржао је и генерал Франше Д’Епере, који је у јуну 1918. постао главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту. Ратни план напада разрадио је у лето 1918. војвода Живојин Мишић, начелник Штаба Врховне команде српске војске.

Срби су тражили да њихове армије на Добром пољу буду ојачане двема француским дивизијама и додатном артиљеријом. Терен је био неприступачан, непијатељ утврђен на вишим позицијама. Цело лето градили су путеве, довлачили муницију и топовe које су тајно размештали, спремали се за офанзиву.
Све је почело 13. септембра 1918. године орканском ватром из скоро 600 топова. Два дана трајало је бомбардовање без престанка. Потом су јурнуле Шумадијска дивизија, 122. француска и 17. Колонијална дивизија. Падао је положај за положајем. Ускоро се укључила Југословенска и Тимочка дивизија. Фронт је пробијен. Друга армија кренула је ка Вардару, а 1. Армија ка Прилепу.

После непуне две недеље Бугарска је затражила примирје. Бугарски војници су се предали и напуштали Србију.

Прва армија је незадрживо надирала кроз Србију. Није дозволила немачкој армији да успостави нову линију одбране код Ниша. Прекидом железничке мреже са Бугарском и Турском све је било изгубљено.

Овај фронт, који су савезници сматрали помоћним, већ у јесен 1918. показао се одлучујућим у брзом сламању Централних сила и завршетку рата. Немачки генерали Лудендорф и Хиндембург саопштили су 29. септембра цару Вилхему да је рат изгубљен и да треба тражити примирје. Кајзер је био бесан и узвратио им је да су дозволили да им 65.000 српских војника помрачи славу.

Британски премијер Лојд Џорџ одао је признање Србима „који су извршили пробој фронта са неодољивим јунаштвом и преокренули читаву ратну ситуацију од светског рата ка светском миру”.

Српски војници су за 45 дана у јуришу прешли скоро 600 километара, ослободили отаџбину и 1. новембра 1918. победоносно ушли у Београд.
 
Др Миле Бјелајац
Институт за савремену историју
 
 
 
photoФОТОГАЛЕРИЈА