Крај Првог светског рата
Крај Првог светског рата
Долазак америчких трупа на Западни фронт у пролеће 1918, али и Солунска офанзива савезничке Источне војске чија је покретачка снага била српска војска, довели су до слома блока Централних сила. Прва је из рата 30. септембра изашла Бугарска, за њом је следио слом Турске, да би Аустроугарска потписала примирје 3. новембра 1918. године.
Нашавши се под притиском свежих савезничких снага на Западном фронту и без могућности да затвори брешу која се појавила на југу, немачка врховна команда била је приморана да затражи примирје, које је закључено 11. новембра 1918. у 11.00 часова у железничком вагону у Компијењу. Тиме су борбе у Великом рату коначно завршене.
Након тога уследила је Париска мировна конференција, која је резултирала мировним уговором потписаним са Немачком 28. јуна 1919. у Версају, у Сали огледала. Затим су следили потписи уговора са Аустријом, Бугарском, Мађарском и Турском. Сви ти уговори поражене земаље оцениле су као „Версајски диктат”.
Крај рата донео је и крај четири велике империје. Након Фебруарске и Октобарске револуције престало је да постоји Руско царство, Аустроугарска се распала на више мањих националних држава, а у Турској и Немачкој, које су територијално смањене, проглашена је република.
На европској мапи појавиле су се нове националне државе – Чехословачка, Пољска, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Аустрија, Мађарска, Летонија, Литванија, Естонија и Финска, као и Албанија, која је формирана 1913. године, док су из рата са увећаном територијом изашле Румунија, Грчка, Данска и Италија, која није била задовољна добицима. Руско царство заменила је прва земља социјализма Совјетска Русија, Немачке поседе на Пацифику заузео је Јапан. Из рата су као доминантне силе у Европи изашле Велика Британија и Француска, док су САД постале најјача економска сила на свету. Рат је иза себе оставио пустош, а земљама победницама донео огромне дугове према САД.
Према проценама у свету је у Првом светском рату укупно страдало око 16.500.000 војника и цивила, а oко 21.000.000 било је рањено.
Српски народ нашао се у табору победника, а његове жртве биле су процентуално највеће у односу на све зараћене стране. Србија је изгубила око 1.245.000 људи, што представља око 26% тадашње популације Краљевине Србије. Одређена места у Србији су током рата скоро преполовљена, као што је Шабац, где је погинуло 42% становништва. Верује се да је страдало 53% мушког становништва.
Људске жртве, иако најдрагоценији, нису једини губитак. Краљевина Србија је током рата изгубила више од 50% националног богатства. Иако победник, Србија је из рата изашла са огромним и, слободно се може рећи, у следећим деценијама тешко надокнадивим губицима.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарaдник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
