Мировна конференција у Паризу
Мировна конференција у Паризу
јануар 1919 – јануар 1920.
По завршетку Великог рата силе победнице окупљене око Антанте сазвале су мировну конференцију у Паризу, на којој је требало да се сачине мировни уговори с пораженим земљама и поставе основе новог међународног поретка. Конференција, која је одржана у дворцу Версај, започела је 18. јануара 1919, а после неколико прекида завршена је 20. јануара 1920. године.
Делегацију новостворене југословенске краљевине предводио је српски ратни премијер Никола Пашић. У спомен на српске жртве и допринос Краљевине Србије победи Антанте, симболично је одређено да Никола Пашић први уђе у салу у којој се конференција одржавала.
Југословенска делегација се током заседања мировне конференције суочавала с низом проблема. Проблем је био што савезници нису признавали Краљевину СХС и што су јужнословенску делегацију прихватали као представнике Краљевине Србије, земље победнице у Великом рату. Упркос савезничким договорима с Италијом и Румунијом, требало је обезбедити етничке границе нове државе. Интересе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца требало је ускладити с интересима представника велике „четворке”.
Мировни уговор с Немачком потписан је у Версају 28. јуна 1919. године. Био је то крај Првог светског рата. Немачка је проглашена виновником сукоба. За југословенску краљевину сам чин потписивања мировног уговора значио је и акт потпуног међународног признања од водећих сила Антанте.
После Версајског мировног споразума Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца потписала је и мировне уговоре с Аустријом, Бугарском и Мађарском. Тиме су дефинитивно одређене границе југословенске државе. Уговором с Бугарском југословенској краљевини придодати су Цариброд, Босилеград и Струмица.
Граница с Италијом утврђена је Рапалским споразумом 1920. године. Југословенској краљевини припао је источни део јадранске обале, Задар, Истра и поједина северна острва припали су Италији, као и Горица, Градишка и део Крањске. Ријека је постала независан град-држава. Рапалски споразум ревидиран је Римским споразумом 1924. године. Тада је Ријека припала Италији, а Сушак југословенској краљевини.
Границе нове државе биле су одређене. Југословенска држава постала је стуб новог међународног поретка на простору источне Европе, поретка који је симболично, по мировној конференцији, назван „Версајски”.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
