СТАНАГ 6001 - Често постављана питања
- Шта је заправо STANAG 6001? Чему служи? Ко га је прописао?
STANAG 6001 је општи тест познавања енглеског, или било ког другог светског језика, у складу са стандардом STANAG 6001. Ово је само један од низа стандарда који се примењују у оквиру NATO савеза и програма Партнерство за мир, чији је члан и Република Србија. Сам назив је скраћеница од две речи (STANDARDIZATION AGREEMENT), док се ознака 6001 односи на специфичне критеријуме за познавање страних језика у оквиру NATO. Све STANAG-е, па и 6001, прописује NATO Агенција за стандардизацију (NSA), док је за имплементацију овог стандарда у различитим земљама задужен Биро за међународну језичку координацију (BILC), који је саветодавно тело NATO-а и бави се међународним нормирањем, интерпретацијом језичких дескриптора, обуком оцењивача и контролом спровођења језичког стандарда.
- Како изгледа тест STANAG 6001? Из чега се састоји? Постоји ли сертификат?
STANAG 6001 тестира општу језичку способност кандидата из практичних језичких вештина: слушања, читања, говора и писања, тако да сваки STANAG 6001 тест у себи садржи заправо четири засебна теста за сваку од ових вештина. Након полагања теста, сваки кандидат добија сертификат са јединственим језичким профилом, који се званично назива SLP (Standardized Language Profile), и који се састоји од четири броја. Сваки од ових бројева означава ниво владања одређеном језичком вештином, и до њега се долази тестирањем сваке од вештина понаособ. Тако, на пример, кандидат који добије SLP 3232 заправо влада вештином слушања на нивоу 3, говором влада на нивоу 2, читањем на нивоу 3 и писањем на нивоу 2.
- Где су описани критеријуми и нивои за све четири језичке вештине?
Детаљан опис сваког нивоа за све четири језичке вештине налази се у званичном документу који објављује поменута NSA. Тренутно је на снази 4. издање дескриптора за STANAG 6001, из 2010. године, које предвиђа нивое 0/0+, 1/1+, 2/2+, 3/3+, 4/4+ и 5. Извод из овог документа могуће је прочитати на ПЕЛТ веб страници.
- Које нивое тестира српски STANAG 6001 тест? Зашто не све нивое?
Српски STANAG 6001 тест је тро-степени тест који тестира нивое 1-2-3, уз могућност доделе „плус“ нивоа (0+, 1+ и 2+). Ова три нивоа тестирају се у огромној већини земаља јер нема практичне потребе за тестирањем изнад нивоа 3. Ниво 4, који подразумева готово билингвалну употребу језика, веома се ретко захтева и мали је број позиција за које је реално потребан (симултани преводиоци у УН и седишту NATO-а, преговарачи у мировним процесима, дипломате највишег ранга итд.). Нивои 0 и 5 се не тестирају, јер представљају само референте вредности између апсолутног незнања (0) и замишљеног идеалног познавања језика (5).
- Да ли је могуће „пасти” на испиту?
Не. Кандидат који је приступио полагању све четири језичке вештине добија сертификат без обзира на оцене, укључујући и 0/0+. На пример, језички профил 1110+ значи да кандидат готово нема способност писања на енглеском језику, али зато разуме читање и слушање текста и говори на нивоу 1, што може бити сасвим довољно за одређене дужности, где се од њега не очекује да било шта пише.
- Шта значи ако имам неуједначен профил? Да ли се онда изводи средња оцена?
Не. Није могуће извести средњу оцену из четири различите језичке вештине, баш као што није могуће извести средњу вредност, на пример, за трчање на 200 м, скакање удаљ, бацање кугле и скакање увис. У питању су посебне вештине које се посебно тестирају и за сваку се добија посебна оцена. Као што је познато из свакодневног искуства, ретке су особе код којих су све вештине подједнако развијене. Уопштено говорећи, неуједначени профили (на пример 2121+, 1121, 2221 итд.) и идеално уједначени профили (1111, 2222, 3333) стоје у односу 70:30. Кад је у питању STANAG 6001, језичка слика Европе је таква да су у северним и западним земљама најзаступљенији профили који гравитирају ка нивоу 3 (3232, 3332, 32+32+ и сл., са изузетком Шведске, где су ретки профили испод нивоа 3), док су на истоку и југу Европе, односно на Балкану (са изузетком Хрватске), најзаступљенији профили који гравитирају ка нивоу 2 (21+21+, 2221, 21+22, и сл.)
- Шта конкретно тестира STANAG 6001? Како се припремити?
STANAG 6001 је тест заснован на вештинама и тестира општу језичку способност без обзира на то како је стечена. У том смислу не постоји ниједан посебан курс који припрема кандидате за полагање овог испита. Неко ко је енглески учио само током редовног школовања или неко ко је језик учио на приватним часовима и курсевима, односно неко ко је језик учио живећи или школујући се у иностранству, имају готово исте шансе на овом испиту. Све што сте икада научили из енглеског језика, на било ком месту, па чак и на путовањима, на Интернету, помоћу музике, филмова, књига, може вам помоћи и бити добра припрема за овај испит. Ипак, свакако ћете своје шансе за успех повећати ако сте добро упознати са форматом испита и ако сте своје знање редовно одржавали и освежавали, самостално или на курсу језика.
- Да ли то значи да STANAG 6001 не укључује тест граматике и вокабулара?
Да. STANAG 6001 ни у једној од вештина не тестира посебно граматику и вокабулар. Тестира се степен разумевања прочитаног или саслушаног текста, без обзира на то да ли кандидат добро познаје граматику и да ли разуме сваку појединачну реч, односно да ли уме правилно да примени језичка правила. Важно је једино да правилно разуме главну поруку одговарајућег текста. У тестирању говора и писања граматика и вокабулар јесу заступљени, али само као један од неколико кључних фактора који сви подједнако утичу на коначну оцену.
- С обзиром да STANAG 6001 испит полажу професионални припадници ВС, да ли се тестира „војни” језик?
Не. Као што је већ поменуто, STANAG 6001 тестира општу језичку способност кандидата у њиховом радном и социјалном окружењу. Специфичности војне професије, која је битно различита од других професија, долазе до изражаја у тесту говора и писања, када кандидати описују ситуације које су карактеристичне за њихов посао. Само у том смислу је заступљена „војна терминологија“. У тесту читања и слушања могу се наћи текстови геополитичке, војнотехничке и опште војне тематике, који нису превише уско стручни, јер само такви текстови дају свим кандидатима подједнаке шансе. Јасно је да терминологија позната морнаричком официру не мора бити позната официру ваздухопловства и обрнуто. Да не помињемо да испит полажу и цивилна лица запослена у ВС и МО, која могу бити различитих професија (лекари, ветеринари, инжењери, економисти, правници). Испит не сме да фаворизује ниједну посебну категорију кандидата и не сме да оцењује стручна знања и способности кандидата за обављање дужности, већ само њихову општу језичку способност.
- Да ли се и како STANAG 6001 може упоредити са другим тестовима енглеског језика, на пример АЛЦПТ-ом или ЕЦЛ-ом?
Не. STANAG 6001 је тест опште језичке способности из све четири језичке вештине и не може се упоредити са тестовима који тестирају само парцијалне компоненте језика (граматику, вокабулар, итд.) или тестовима који служе за разврставање кандидата по групама на курсевима језика. На пример, АЛЦПТ (American Language Course Placement Test) или ЕЦЛ (English Comprehension Level) јесу тестови који комбинују познавање граматике и вокабулара са ситуационим контекстом и разумевањем текста. Ови тестови су индиректни и не дају никакву оцену кандидатове продуктивне језичке способности, јер не тестирају говор и писање. Зато они углавном и служе само за позиционирање, рангирање или разврставање кандидата по групама.
- Колико има сличности између STANAG 6001 испита и других међународних испита којима се тестира енглески језик, на пример ТОЕФЛ, ИЕЛТС, Кембриџ испита и сл.?
Сличности има утолико уколико сви ови тестови, као и STANAG 6001, директно тестирају општу језичку компетенцију кандидата кроз све четири језичке вештине. Међутим, ту се сва сличност завршава. Наиме, док је већина других међународних испита базирана махом на ЦЕФ скали Савета Европе (Common European Framework), STANAG 6001 је изведен из оригиналне америчке ILR скале (Interagency Language Roundtable), и то је уједно једина скала са којом се STANAG 6001 може директно упоредити. Ова скала се користи у свим САД федералним агенцијама и бироима (од FBI и CIA, до DOD, NSA i FDA).
- Шта конкретно значи ако ми је додељен „плус“ ниво?
Сваки од основних STANAG 6001 нивоа у себи садржи и „плус“ ниво (0/0+, 1/1+, 2/2+, 3/3+). Основни ниво укључује распон од минимално задовољених критеријума (доњи праг знања) до максимално задовољених критеријума (горњи праг знања,), који је веома близу или се граничи са следећим вишим нивоом. На пример, ако кандидат има оцену 2+ из говора, то значи да његово владање том вештином далеко превазилази праг знања за ниво 2, да се врло приближио нивоу 3, али да због одређених недоследности или врсте грешака које упорно прави и даље није у стању да у потпуности задовољи минималне критеријуме за ниво 3, те му је стога додељен ниво 2+. „Плус“ нивои служе бољој диференцијацији нивоа знања и драгоцен су индикатор кандидату у ком правцу се креће његово знање.
- Да ли српски STANAG 6001 сертификат има „рок трајања“?
Да. Рок важности сертификата је 4 године од датума издавања. Таква пракса постоји у највећем броју земаља зато што је таква званична препорука експерата из BILC-а. Наиме, осетљива вештина каква је познавање језика може претрпети драматичне промене у року од 4 године. У том периоду може доћи до знатног побољшања и унапређења знања, али и до погоршања, па чак и заборављања. Зато је најпоштеније нову проверу извршити након истека тог периода.
- Шта се дешава када ми истекне сертификат? Да ли је могуће парцијално тестирање и „поправљање“ профила?
Свако коме је истекао рок важења сертификата (4 године од дана издавања), може се пријавити за обнављање профила, ако за тим постоји потреба. Парцијално полагање и „поправљање“ оцена више није могуће, али кандидат који није задовољан оствареним профилом, или неко ко је у међувремену похађао курс и унапредио своје знање, може се пријавити да поново полаже све четири вештине по истеку најмање годину дана од датума полагања. На овај начин кандидат има контролу над својим сертификатом и може благовремено реаговати у смислу продужења рока важности.
- Да ли постоје примери теста где могу видети како испит заправо изгледа?
Да. На ПЕЛТ веб страници, која се налази у оквиру званичне Интернет странице Министарства одбране, налазе се примери теста за све четири вештине, са решењима. На истој страници дате су и детаљне спецификације теста, систем бодовања и опис нивоа. Дакле, све релевантне информације које су везане за припрему и полагање испита, распоред и термине полагања и сл. дате су на ПЕЛТ веб страници. Такође су дати и корисни линкови где се кандидати могу информисати о STANAG 6001 испиту у земљама региона.
- Зашто се тест ради графитном оловком?
Употреба графитне оловке у међународним тестовима је стандардна процедура. Кандидат може у сваком тренутку да се предомисли и упише други одговор, при чему претходни одговор мора у потпуности бити избрисан, што није могуће употребом хемијске оловке. Уколико би се на листу затекла два заокружена одговора, оба би била одбачена без обзира да ли је један од њих тачан. Такође, у тесту писања где су грешке и исправке веома честе, зарад опште уредности и читкости рукописа неопходно је да се погрешно написана реч или реченица може у потпуности обрисати.
- Зашто се тест слушања пушта само једном?
Не постоји изричита забрана нити препорука да се тест слушања слуша два пута. Већина земаља тест пушта само једном али постоје и случајеви где је одређене снимке могуће чути два пута, углавном кад је у питању тестирање преко рачунара, што овде није случај. Већина стручњака сматра да снимке треба чути само једном из два разлога: прво, зато што таква ситуације верније одражава реалну ситуацију у којој слушалац прати ТВ или радио програм у реалном времену и нема могућност да замоли спикера да му поново прочита вест. Други разлог је тај што се од кандидата тражи само да ухвати главну нит разговора, предавања или излагања, без потребе да се преводи и анализира свака изговорена реч.
- Зашто се у тесту слушања не користе наменски рађени аудио снимци, где спикери говоре полако и разговетно, тако да се разуме свака изговорена реч?
Зато што је аутентичност текста главни постулат стандарда STANAG 6001. Без испуњења овог услова нема ни говора о стандарду STANAG 6001. Циљ теста је да одреди да ли (и у којој мери) кандидат, коме је енглески страни језик, разуме прочитани или саслушани текст на исти начин на који га разуме изворни говорник, коме је енглески матерњи језик, и коме је текст превасходно и намењен. Пошто се изворни говорници информишу преко садржаја које прочитају или чују на свом језику и у својим медијима (BBC, CNN, NBC, New York Times, Guardian, и сл.), то управо и јесу једини адекватни извори одакле текстове за испит треба узимати, поготово за више нивое. За тестирање нивоа 1 могу се, изузетно, допустити и полу-аутентични текстови, али треба имати у виду да одређен број наменски сниманих аудио текстова обично служи као допунски материјал уз уџбенике, користи се за вежбе у учионици и понекад их изговарају спикери који нису изворни говорници. Дакле, такви снимци нису намењени изворним говорницима, који свој језик већ знају, већ странцима који тек уче енглески језик, те самим тим нису аутентични. Дозвољене су само минималне интервенције на аутентичним текстовима, у виду скраћивања дужине, брисања непотребних датума и имена и сл. Свака друга интервенција (намерно упрошћавање или отежавање текста) драстично би утицала на аутентичност и зато се не препоручује.
- Зашто се задаци читања и слушања тако драстично разликују по тежини како тест одмиче?
Зато што тестови читања и слушања тестирају три драстично различита нивоа (ниво 1 – пуко језичко преживљавање; ниво 2 – функционална употреба језика и ниво 3 – професионални ниво познавања језика). Задаци су поређани по нивоима и сложеност им прогресивно расте како се смењују нивои. Ситуација у којој би кандидату први задатак (нивоа 1) и последњи задатак (нивоа 3) били подједнако лаки или тешки значила би само да нешто није у реду са тестом и да он не мери оно што треба да мери.
