09.01.2021.
Интервју министра Стефановића за „Спутњик“: Од марта или априла, поново вежбамо са другим државама
ВИДЕО: https://www.youtube.com/watch?v=421nWHiQtwI
До 8. марта важи одлука Владе да нећемо имати војне вежбе, а потом очекујем да се одржавају у складу са епидемиолошким мерама, јер не желимо да ризикујемо здравље војника. Ипак, мислим да ће се стећи услови да од марта или априла почнемо са одржавањем војних вежби са другим војскама, каже ексклузивно за Спутњик министар одбране Небојша Стефановић.
Он додаје да ће то зависити и од планова других држава јер су многе од њих у 2020. отказале војне вежбе, без обзира на то да ли смо ми желели да учествујемо на њима или не. Зато очекује да ће ова година бити повољнија и да ће то бити могуће.
Пре непуна три месеца преузели сте ресор одбране — да ли бисте могли да оцените опремљеност и спремност Војске Србије?
— И поред великог рада мојих претходника и даље се осећа да је до 2012. било врло скромно или никакво улагање у војску. Ужасно је када дођете у ситуацију да вам треба апсолутно све и да схватите да војска није припремљена за извршење задатака, а да грађани имају пуно поверење и очекују да та војска уради све. Од 2012. имамо континуирана улагања и ми данас имамо неупоредиво јачу авијацију него што смо имали раније и противваздухопловне системе, али модернизујемо и наше производе. Када смо почели са Лазарима, Милошима, Малим Милошима, Пасарсима, кад смо избацили Нору, дигитализовани Огањ, показали смо да наша војска итекако уме и да су управо ти људи наше благо којима можемо да поверимо савремену технику. На мени је огроман посао и то није лако извести, али мој задатак је да то опремање буде још ефикасније, да сваки војник има заштиту, да имамо довољан број и оклопних транспортера и балистике за свакога, да имамо савремено пешадијско наоружање, да инвестирамо у домаћу индустрију и искористимо знање домаћих стручњака.
Замера нам се из суседства да се превише наоружавамо. Да ли је то љубомора или само вапај за помоћ да и они добију више средстава за своје наоружање?
— Када је војска Србије била слабија, када није била добро опремљена, тада је била добра и свиђала се свима у региону. Ипак, наша војска је унапредила своје капацитете и ми желимо да будемо способни да извршимо све задатке али никога не угрожавамо. Боримо се да наша земља буде стабилна, и желимо то и нашим комшијама. Нама не смета било шта што они одлуче, али ми желимо да будемо земља све одлуке доноси сама, и исто тако желимо да инвестирамо у своју војску и то није претња било коме. То су само способности војске да буде фактор одвраћања свакоме ко би помислио да може да нападне Србију. Што је наша војска јача, има више злурадих коментара, али има мање претњи по нашу земљу. И то је суштина читаве ове политике.
После пријема Македоније у НАТО, поставља се питање да ли је Србија угрожена од чланица или можда то представља додатну сигурност?
— Ми желимо да будемо војно неутрална земља, не желимо да будемо део било ког војног савеза, а исто тако поштујемо одлуке суседних држава да доносе одлуке о својој безбедности. Желимо да градимо добре, пре свега, економске односе и са Северном Македонијом, БиХ, Црном Гором, Хрватском, Бугарском, Мађарском и Румунијом. То су наше комшије, ближих немамо. НАТО је присутан и на територији наше јужне покрајине као КФОР са којим имамо добру сарадњу. Начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић одржава комуникацију са командантима КФОР-а и успели су у неким затегнутим ситуацијама да нађу канале да се бар делимично та тензија спусти. Да ли је КФОР увек могао да у потпуности испуни сва наша очекивања, сигурно да није, али исто тако ми смо потпуно свесни да морају да сачувају Србе на КиМ, јер је њихова безбедност угрожена.
Да ли то онда искључује сарадњу са другим велесилама?
— Наравно да не. Бити војно неутралан јесте сложено питање, али с друге стране даје простор да сарађујемо са свима. Не видим шта неко може да нам замери што учимо од других како да будемо ефикаснији, да видимо шта они знају боље од нас, шта ми њих можемо да научимо и на крају крајева како војници кажу, та интероперабилност војске се повећава. Имате боље садејство наше војске са другима. То се сад види и у мировним мисијама широм света.
Да ли је у плану повећање војне сарадње са оружаним снагама Руске Федерације?
— У 2020. смо имали нешто мање војне сарадње са свима због ковида и то није карактеристично само за Србију. Очекујем да ће у 2021. бити остварени рекао бих амбициозни планови које Министарство одбране има за сарадњу, не само са Руском Федерацијом, али и са Руском Федерацијом, и очекујем можда рекордан број активности. Мислим да је та сарадња до сада доприносила јачању наше војске, јачању наших способности, наравно имајући у виду да је највећи део технике коју ми имамо управо или совјетске, односно руске производње, или југословенске производње базиране на производњи из Русије.
Стратегија наше државе је да се ослања на своју војну индустрију. Српски стручњаци раде на развоју нових оружја и оруђа који улазе у састав нашег наоружања. Какав је капацитет у људству, имамо ли довољно стручњака?
— Да ли може да буде више? Увек може више. Волео бих да што више људи ради у систему одбране и у систему безбедности али за разлику од неких претходних времена када је посао у државним органима био ухлебљење данас имате такмичење за знање, за младе људе и ми се боримо за официре, инжењере, механичаре, куваре, возаче, за свакога, управо зато што на тржишту рада постоје добро плаћена радна места и у приватном сектору. Зато ми морамо да се трудимо да будемо бољи, да понудимо више. Мој посао је да уложим све своје снаге да покушам да задржим младе људе и да добијем нове. Али то је изазов.
Да ли ће најављена повећања од 5 и 10 одсто мотивисати младе да се пријаве за професионалну војну службу?
— Важан потез је био и када смо почели у пројекат изградње станова за људе из служби безбедности, самим тим и из војске. Они не смеју да брину да ли њихове породице имају кров над главом када иду на извршење задатака. Друга важна ствар поред опремања, технике и униформи и су наравно плате. Захвални смо председнику што је то препознао па ћемо моћи да реализујемо и тих додатних 17-18% за војнике, односно десетак одсто за официре. Трудимо се да препознамо тржишне реалности и поред тога што сматрамо да је велика част радити за своју земљу.
Већ дуже време се прича о реформи Војске Србије. Да ли се планира и када би могло да буде враћено обавезно служење војног рока?
— Разматрамо то на озбиљан начин већ дуже време. Желео сам само да покренемо процес у коме ће се јасно сагледати сви елементи који утичу на ту одлуку — од дужине трајања војног рока, финансијског аспекта до тога шта добија војска. За месец дана или два, као што негде чујем, не можете квалитетно да обучите тог младог човека нити војска може да има неку корист, јер таман што је нешто научио мора да иде кући. Дакле, треба нам више времена и зато слушамо и струку. Наш циљ је да имамо и резерву. Верујем да ћемо до краја године имати одлуку али није реално да у овој години започне тај процес зато што је пред нама заиста пуно посла.
Војска је несебично била уз грађане од почетка пандемије. Како функционише војно здравство? Имате ли довољно стручног кадра и шта недостаје да бисте били стотину посто задовољни?
— Увек има простора да се ојача и да буде боље. Захвалан сам на даноноћном раду људима који су у систему. Увек можемо да се потрудимо да их буде још. Са Министарством енергетике покренули смо пројекат потпуног реновирања Војномедицинске академије. Надам се да ћемо у овој години можда имати изградњу нове топлане која ће грејати ВМА, то ће бити предуслов за почетак радова на реконструкцији те зграде која је највећа болница те врсте у овом делу Европе.
