Монитори – аждаје које руше варош
Монитори – аждаје које руше варош
1914–1915.
1914–1915.
Границу Србије са Аустроугарском на северу омеђавале су две велике реке – Сава и Дунав. На граничној линији лежала је и српска престоница Београд, као и значајни српски градски и привредни центри Шабац и Смедерево.
Најмоћније ратно средство на Дунаву и Сави на самом почетку рата била је аустроугарска ратна флотила. Њена главна база налазила се на острву Чепел у Будимпешти, али су пред напад на Србију пловила распоређена на Дунаву и Сави. У оперативној бази у Земуну налазила су се четири монитора („Бодрог”, „Темеш”, „Кереш” и „Самош”) и три патролна чамца, у Панчеву два патролна чамца, у Брчком два монитора („Марош” и „Лајта”) и у Славонском Броду један патролни чамац.
Нападом аустроугарских монитора на Београд у 11 сати увече 28. јула 1914. године отпочео је Први светски рат. Дејствовали су и по другим српским градовима у приобаљу, гранатирани су Шабац и Велико Градиште. Удари монитора ишли су и до пет километара од обале. Нарочито је гађан Београд, који је бомбардован и са река и са околних узвишица на аустроугарској страни обале, из Борче, Бежанијске косе и Земуна.
Српска војска није располагала адекватним наоружањем како би се супротставила за оно време моћном оклопу монитора, дебљине неколико десетина милиметара. Није имала ни брод који би могао да крене у противнапад. Покушала је да омете дејства монитора артиљеријском и хаубичком ватром али није било већих резултата, осим што је 4. августа код Београда оштећен монитор „Кереш”.
Грађани Београда су моћне аустроугарске бродове наоружане топовима калибра 120 mm, са којима су се први пут сусрели, описивали као „аждаје које крстаре Савом и Дунавом и без милости руше варош”. Већ средином августа 1914, после само двадесет дана рата, на потезу од Кнез Михаилове улице до Славије није било куће која није страдала. Тада су гранатирани и Народни музеј, Народно позориште, хотел „Москва”, хотел „Српска круна”, као и Београдски универзитет, електрична централа и водовод. Уништене су бројне куће. Било је и доста жртава. Грађани су се склањали по подрумима и у лагумима Ташмајдана. Многи су напустили Београд и отишли у унутрашњост.
Тек у наредним месецима стизала је савезничка помоћ у обученом људству и наоружању, која је омогућила српској војсци да паралише дејства монитора. Стигла је француска ексадрила, али и оно што је за борбу против монитора било пресудније – тешке морнаричке батерије са посадама, подводне мине и торпеда. Дошле су руске, француске и енглеске јединице.
Захваљујући минским препрекама монитор „Лајта” био је теже оштећен, а „Темеш” се насукао код Орашачке аде у ноћи 9/10. октобра 1914. године. Тако су крајем 1914. аустроугарски монитори отерани из близине Београда. Поново су се појавили октобра 1915, када је отпочела велика немачко-аустроугарско-бугарска офанзива.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник
Институт за стратегијска истраживања, Београд
ФОТОГАЛЕРИЈА
