Војвода Радомир Путник
Војвода Радомир Путник
1847–1917.
1847–1917.
Војвода Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. у Крагујевцу, где је завршио основну школу и ниже разреде гимназије, а потом ступио у Артиљеријску школу.
Као млад официр, по завршетку школовања, службовао је у артиљеријским јединицама. Током српско-турских ратова командовао је Рудничком бригадом. Посебно се истакао приликом ослобођења Ниша.
По завршетку ратова наставио је са стручним усавршавањем. Преведен је у генералштабну струку, предавао је на Вишој школи Војне академије.
У српско-бугарском рату 1885. био је начелник штаба Дунавске дивизије.
Мирнодопске године војне службе биле су обележене радом у Главном генералштабу, на дужностима начелника Спољног одсека, Оперативног одељења и помоћника начелника Главног генералштаба. Посветио се модернизацији српске војске, формирању савремених војних институција и образовању нове генерације генералштабних официра. Радомир Путник одшколовао је официре који су се током епохе ратова налазили на најзначајнијим командним и штабним дужностима у српској војсци.
Као политички неподобан пензионисан је 1896. године. Тада се посветио писању војних дела и хонорарном припремању официра за полагање испита. Реактивиран је након Мајског преврата и промене краљевске династије у Србији. Постављен је на дужност начелника Главног генералштаба.
У деценији која је претходила епохи балканских ратова пет пута је био министар војни. На тој дужности посветио се припремама српске војске за ратове, набавци савременог наоружања и војне опреме, као и побољшању и осавремењавању система обуке и наставе у српској војсци.
Током балканских ратова био је на челу Штаба Врховне команде. Успешно је руководио победоносним војним операцијама српске војске. Након Кумановске битке унапређен је у чин војводе.
Путник је идејни творац српског ратног плана за случај рата с Аустроугарском. Почетак Великог рата затекао га је на лечењу у Аустроугарској, одакле се, након низа проблема, вратио у земљу пред почетак Церске битке.
Предводећи српску Врховну команду у прве две ратне године често је из болесничке постеље издавао потребна наређења. Стар и болестан прешао је Албанију. Кроз албанске врлети на рукама су га носили његови војници. Смењен је по доласку у Скадар одлуком регента Александра, на груб и непримерен начин. За своју смену сазнао је по доласку на Крф, од благајника који му је донео заостале плате. С Крфа је отишао на лечење у Ницу, где је и умро 17. маја 1917. године. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину и сахрањени на Новом гробљу тек 1926. године.
Војвода Радомир Путник био је један од највећих српских војсковођа, који је српску војску одвео у бројне победе.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
