Краљ Александар Карађорђевић
Краљ Александар Карађорђевић
1888–1934.
1888–1934.
Краљ Александар Карађорђевић рођен је 16. децембра 1888. на Цетињу, као други син српског кнеза Петра и кнегиње Зорке, ћерке црногорског владара Николе Петровића. Детињство је провео делом на Цетињу, а највише у Женеви, где је ишао у основну школу.
Школовање је наставио у Пажевском корпусу у Санкт Петербургу. У Русији је био до 1903, кад је након Мајског преврата његов отац Петар изабран за српског краља. Нешто касније наставио је образовање у Русији, али се 1909. вратио у земљу због одступања старијег брата Ђорђа с места престолонаследника.
Као престолонаследник Александар се посветио војним пословима и у својству инспектора војске дао је важан допринос њеној реформи и припреми за рат с Турском.
У балканским ратовима командовао је Првом армијом. Иако је био више номинални него суштински командант најзначајније групације српске војске, стекао је изузетну војничку славу. Победе код Куманова и на Брегалници које је извојевала армија под његовом командом сврастале су Александра Карађорђевића у ред најславнијих српских ратних команданата.
Сукоб између војних и цивилних власти на тлу новослобођених области и нарастајућа унутрашња политичка криза у којој се Србија нашла натерали су краља Петра да се повуче и да краљевску власт преда Александру. Он је од 24. јуна 1914. у својству регента преузео вођење државних послова.
Сарајевски атентат и криза која је уследила изградили су регента Александра као државничку фигуру. Ослањајући се на искуство премијера Пашића и снагу српске војске, настојао је да у датим околностима заштити српске интересе.
Као врховни командант српске војске Александар је увек био уз своје војнике, често у рововима, што је на њих деловало подстицајно и охрабрујуће. С војском је пешице прешао Албанију, делио исту судбину. За Александра Карађорђевића везана је победа српске војске у Великом рату, као и завршетак процеса националног ослобођења и уједињења.
Владао је апсолутистички, користећи се максимумом широких уставних овлашћења. У краљевини су били изражени социјални и национални контрасти, постојала је криза изазвана заоштреним националним и међупартијским интересима. После убиства хрватских посланика у Народној скупштини, 1929. суспендовао је устав и укинуо демократски поредак у земљи.
Убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године. Атентат су извршили припадници хрватског усташког покрета и македонске ВМРО. Тада је настрадао и француски министар спољних послова Луј Барту, који је с краљем био у колима.
Александар Карађорђевић био је жртва ултрадесничарских и националистичких покрета који су тежили дезинтеграцији југословенске државе и који су били блиски фашистичкој идеологији Италије и Немачке. Његова смрт дубоко је потресла Краљевину Југославију.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
