Аустроугарска пропаганда против Србије
Аустроугарска пропаганда против Србије
Немилосрдна аустроугарска пропаганда против српске државе вођена је још у време Анексионе кризе 1908. и балканских ратова 1912/1913. године. Они су припремили и изразито антисрпски извештај Карнегијеве фондације о балканским ратовима.
Пропаганда Хабзбуршке монархије настављена је још интензивније током Великог рата. Одмах по објави рата за потребе ратне пропаганде формиран је Царско-краљевски ратни прес-биро. Поред штампе коришћен је и кинематограф за емитовање недељних журнала са ратишта и пропагандних филмова.
Као пропагандна средства коришћене су и карикатуре и разгледнице. Још пре почетка светског сукоба на немачком говорном подручју кроз карикатуре је ширена негативна слика о српском народу као варварском, некултураном и прљавом, склоном хајдучији, пљачкама, заверама и убиствима.
За креирање неповољне слике о Србији послужио је и атентат у Сарајеву, који је уз подсећање на Мајски преврат 1903. постао „крунски доказ” о „криминалном карактеру” српске државе, њеног владара, елите и народа.
О Србима се говорило као народу који одсеца носеве и уши непријатељу, склоном варваризму и бруталности. Све то дало је могућност аустроугарској пропаганди да против Србије избаци крилатицу „Serbien muss sterbien!” (Србија мора умрети!), која се на почетку рата нашла на свим пропагандним материјалима.
Пропаганда је имала за циљ да покаже како се Аустроугари боре против подмуклог непријатеља, чија је кривица за избијање рата неупитна. Аустријски војници наздрављали су уз здравицу да Руси и Срби морају да умру.
Разарајући утицај те пропаганде манифестовао се већ првих дана рата у Шапцу, где су аустроугарски војници зверски убили велики број цивила, стараца, жена и деце. Српске цивиле убијали су и у Аустроугарској монархији.
Након формирања Војног генералног гувернмана у Србији 1916. године, ради пропагандног рада основан је лист „Београдске новости”. Пропаганда је вршена и преко школа, где су се у настави славили Хабзбурзи и њихова држава.
Циљ аустроугарске пропаганде у рату против Србије био је, с једне стране, јачање морала сопствених трупа, а са друге слабљење воље за борбу код Срба. Међутим, њен у
Колико год се Аустроугари трудили да краља Петра прикажу као свињара, а премијера Пашића као просјака, српски војник је у својој борби остао веран краљу и отаџбини.
Потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник
Институт за стратегијска истраживања, Београд