Србија између атентата и ултиматума
Србија између атентата и ултиматума
28. јун – 28. јул 1914.
28. јун – 28. јул 1914.
Након што је 28. јуна 1914. у Сарајеву Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, уследила је опширна истрага у оквиру које су масовно хапшени атентатори, њихови суизвршиоци, као и велики број оних које су аустроугарске власти означиле као њихове помагаче. Дошло сe до сазнања да је за извршење атентата коришћено оружје произведено у крагујевачкој фабрици, као и да су атентатори били у блиској вези с мајором Војиславом Танкосићем.
Српска влада одмах је осудила атентат. Иако није постојао ниједан доказ о умешаности Краљевине Србије у организацију и извршење атентата, аутроугарске и немачке власти су путем пропаганде и фабрикованих доказа званично упирале прст у српску владу.
Већ 5–6. јула између немачког кајзера Вилхема Другог и аустроугарског цара Франца Јосифа постигнута је сагласност о почетку рата. Сарајевски атентат требало је искористити као повод за отпочињање рата против Антанте у најпогоднијем политичком и војном тренутку за Централне силе.
Аустроугарски ултиматум уследио је 23. јула. Од Краљевине Србије очекивало се да у року од 48 часова позитивно одговори на аустроугарске захтеве. Тражено је да Србија распусти организацију „Народна одбрана”, да забрани пропаганду против Аустроугарске, судски гони организаторе и саучеснике у планирању атентата и да прихвати учешће аустроугарских органа у истрази на својој територији.
Српска влада је по савету представника сила Антанте реаговала крајње помирљиво, прихвативши постављене захтеве, изузев тражења да аустроугарски чиновници врше истрагу у Србији. То је било у супротности с домаћим законодавством и нарушавало је државни суверенитет. Била је спремна и да читав спор преда Међународном суду правде у Хагу.
Аустроугарска страна очекивала је негативан одговор како би имала разлог за отпочињање рата. Кад је председник владе Пашић предао одговор српске владе, сачекан је с већ припремљеним негативним ставом и изјавом о прекиду дипломатских односа.
Уследила је хитна евакуација Београда, прелазак владе у Ниш 25. и почетак опште мобилизације српске војске 26. јула 1914. године. И Аустроугарска је почела припреме за рат. Русија је стала иза Србије, пруживши јој пуну подршку.
Аустроугарска је 28. јула редовним телеграмом објавила рат Србији.
Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
ФОТОГАЛЕРИЈА
