Узроци почетка Првог светског рата
Узроци почетка Првог светског рата
Пуцањ у Сарајеву 28. јуна 1914. био је догађај који није морао да доведе до Великог рата. Али Немачка и Аустроугарска су га дуго припремале и хтеле.
Kако је све почело? На једној страни била је Антанта (Француска, Русија, Велика Британија), а на другој Тројни савез (Немачка, Аустроугарска, Италија). Силе Антанте желеле су да очувају постојеће стање, односно равнотежу снага, а Немачка и Аустроугарска да га промене у своју корист.
Ова политика зачела је још 1887. године, када умало није дошло до рата са Русијом. Неколико наредних, озбиљних криза почетком века преброђено је и рат није наступио. Међу њима и аустроугарска анексија Босне и Херцеговине 1908. године.
Пораз Турске на Балкану 1912. донео је нове моменте. Аустроугарска је тражила претекст за интервенцију против Србије и била је безусловно подржана од Немачке. Тек после чврстог става Британије да неће бити индиферентна према рушењу равнотеже на континенту, немачке вође су 8. децембра 1912. одложиле рат за годину и по дана, до када је планирано да се доврше задње припреме.
Опасност је представљала Русија, која би за неколико година и после проведених реформи војске, постала прејак противник. Није остало пуно времена.
Аустроугарска је била суочена са унутрашњим проблемима и популарношћу Србије код Јужних Словена. Желела је да ојача кредибилитет велике силе брзим победама. Није се задовољила стварањем Албаније и одбацивањем изласка на море Србије.
Неспорно је да се у Аустроугарској сматрало да је напад на Србију истовремено и рат са Русијом. Па ипак рат се желео и са тим циљем је писан ултиматум Србији са неприхватљивим условима. За случај да га Србија ипак прихвати, били су припремљени додатни изговори за напад.
Русија је покушала војним мерама да одврати Аустроугарску од намере да крене у рат, али после бомбардовања Београда и сама је разматрала општу мобилизацију као последњу меру. Немачка је једва чекала прилику. Одлука о рату донета је пре проглашења руске опште мобилизације.
Немачки кајзер и његово војно и цивилно окружење припремали су експанзивне планове од 1895. године. Само генерал Конрад фон Хецендорф, по сачуваним личним дневним белешкама, тражио је војну акцију 24 пута.
Обављена је пропагандна обрада становништва да је рат праведан и да су други његови виновници. „Сад или никад!”, одјекивало је у Бечу и Берлину.
Погрешна процена властите моћи и потцењивање снаге противника и његове упорности да не буде покорен, увели су Европу у катастрофу, чије последице трају до данас.
Др Миле Бјелајац
Институт за савремену историју
ФОТОГАЛЕРИЈА
