17.05.2020.

Генерали Павковић, Лазаревић, Живановић и потпуковник Димчевски 21 годину после НАТО агресије

БИЛИ СМО ТЕРЕТ ЗЕМЉИ ЗА КОЈУ СМО СЕ БОРИЛИ

Све до 2012. године о догађајима из ратне 1999. и бојевима на Кошарама и Паштрику наша шира јавност није знала готово ништа. Генерал Небојша Павковић, командант Треће армије, за мајски број „Одбране” сведочи о том времену.

„Агресија, Кошаре, Паштрик – то су биле забрањене теме. Челници досовске власти забрањивали су свако помињање агресије НАТО-а из 1999. године и одбрану СР Југославије и Србије. Људи који су учествовали у одбрани своје земље одједном су почели да буду терет тој истој земљи. Непожељни, склањани из јавности, превремено пензионисани, сатанизовани – укратко, сопствена држава нас се стидела, из само њима знаних разлога. Да није дошло до промене власти, ни данас се о тим догађајима не би смело говорити ни писати. Председник Вучић је први од свих проговорио о агресији и бомбардовању наше земље и те догађаје назвао правим именом. Тек са њим је практично почело са обележавањем годишњице тог догађаја. Од тада се подижу споменици погинулим херојима, додељују имена улица и тргова, пишу књиге и снимају филмови.“

Повлачећи паралелу и издвајајући конкретне резултате власти у Србији пре и после 2012. године генерал Павковић тврди да је срећа што су у пресудном тренутку на власт дошли људи који су имали свест о томе колики значај за једну малу земљу као што је Србија може имати модерна, снажна и добро опремљена војска.

„С једне стране имамо председника Вучића и његове сараднике који нису дозволили да се забораве хероји одбране земље из 1999. године, који су успели да модернизују Војску у кратком периоду и доведу је до нивоа најјаче и најспособније у региону. С друге стране имамо дежурне критичаре, највише из редова оних који су се поносили топљењем тенкова и гажењем и уништавањем пушака и ПА система стрела2-М, који критикују сваку активност усмерену на развој и осавремењавање Војске.

За разлику од њих, министар Александар Вулин има конкретне резултате и само злонамерни или они који осећају лични анимозитет, па не посматрају ствари објективно, могу себи да дозволе да оспоравају његов рад. Треба погледати и упоредити резултате па аргументовано говорити, а чињенице и бројке говоре у прилог томе да је он као министар војни заиста много тога учинио за институцију коју води.“

Генерал Павковић подсећа да је садашњи председник Србије Александар Вучић још као министар одбране први указао на катастрофално стање које је затекао у Војсци.

„Ми који смо пратили та дешавања, могли смо да видимо како су министри пре њега дословно разарали Војску пред нашим очима, почев од превременог пензионисања најспособнијих и најискуснијих старешина које су имале још много тога да дају и да пренесу своја искуства млађим генерацијама, преко уништавања борбене технике која је још могла да се користи, али и потпуно нових борбених система, па све до срамне „реорганизације”, којом је Војска сведена на занемарљив ниво борбене готовости. Из ових суманутих одлука једино се може закључити да је њихов циљ био да се земља остави без Војске и да се учини зависном од страних ментора и њихових армија.“

Генерал Павковић је мишљења да се данас на командним позицијама у Војсци налазе људи који се лавовски боре за њу и њене припаднике.

„То се једноставно мора поштовати. То су људи са интегритетом и искуством, школовани и способни да реорганизују и модернизују Војску и да командују њоме у најсложенијим борбеним условима, што су уосталом већ доказали командујући на сложеним вежбама, раме уз раме са припадницима најсавременијих армија света”, каже генерал Небојша Павковић.

Те ратне 1999. године нико није могао ни да претпостави да ће заташкавање чињеница довести до прага заборава који је претио да прекрије све што је Војска Југославије за 78 дана НАТО агресије урадила, све за шта су се њени припадници борили, а многи од њих и дали своје животе.

„Пре само неколико година браниоци отаџбине нису смели да говоре да су својим животима бранили слободу Србије”, сведочи генерал Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса, и додаје: „Хвала свим грађанима Србије, целокупном државном руководству, Војсци Србије, Министарству одбране, Влади и председнику Србије што се не стиде својих јунака, који су на грудима и бајонетима, својим животима пре 21 годину бранили слободу наше земље, наше Србије. Што наши борци могу и даље да оплакују своје погинуле саборце, да најзад без страха ’признају’да су бранили своју Србију, да осете како жртве нису биле узалудне.“

Генерал Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде наглашава да му је посебно драго што се данас сасвим отворено, транспарентно, садржајно и аргументовано говори о току боја на Кошарама у јавности, што се снимају филмови, пишу књиге и сабира архивски материјал.

„Посебно ми је драго што се у појединим местима, по Kошарама дају имена трговима и улицама, што је захваљујући пожртвованом ангажовању појединаца и група подигнуто на десетине спомен-обележја херојима. Усвојен је побољшан Закон о борцима.“

Поводом 21. годишњице битке на Кошарама председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић одликовао је Орденом белог орла са мачевима другог степена потпуковника Драгутина Димчевског за испољено лично херојство и вешто командовање 53. граничним батаљоном Војске Југославије током 1998. и 1999. године.

„Ту сабласну тишину која је владала до 2012. године веома сам тешко поднео“, сведочи потпуковник Димчевски. „ Власт која је била до 2012, демократска, за мене недемократска, осим што је заборавила борце са Кошара, Паштрика, Морине и других ратишта, забрањивала је да говоримо јавно о херојима са

тих ратишта. Доласком председника Александра Вучића на власт све се променило у позитивном смислу. Отклоњена је велика неправда према борцима, а посебно погинулим и њиховим породицама”, каже потпуковник Димчевски и додаје: „Прошла је 21 година од боја на Кошарама и све што могу да кажем је да бих и данас урадио исто.”

Подвлачећи значај едиције „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ у отклањању неправде која је нанета свим браниоцима отаџбине, генерал Павковић издваја улогу министра одбране Александра Вулина, по чијој идеји је и реализована едиција.

„О Боју на Кошарама до сада је доста написано и испричано. Али је сигурно да су многе борбе и акције које су изводиле мање групе и појединци и даље остале незабележене, као и њихови херојски подвизи. Зато неизмерно поштујем стрпљење и напор које је министар одбране Александар Вулин уложио у едицију „Ратник”, којом је предвиђено сакупљање и објављивање сведочанстава учесника у рату 1999. године. На његову иницијативу пружена је прилика свима нама да забележимо своја сећања на те дане. Веома је важно да та сећања непосредних учесника остану записана за будуће генерације”, истиче генерал Павковић.